Учитељ

698 Учитељ

Ш Бингер, ректор из Есена

Практични рад у новој школи

Нови начин рада захтева врло много напрезања од учитеља, много љубави и воље за сам посао.

Предавач је исто градиво, усмено делење, обрадио са три групе ученика 11 разреда. С првом групом је радио тако, да је он сам дао циљ („Поделите 732 дин. на два једнака дела),

подциљеве („Прво поделите стотине“ — „Сад поделите десетице“ итд.) и начин рада (,„Стотину која је претекла размените у десетице“ — исто за десетице“). — Иако су у оваквом

начелу рада учествовала сва деца, сва радила самостално и била запослена и ручним радом (деца су имала стотинарке, банке и динаре од, обичне хартије), ипак ово није радна настава, него врло рђав облик рада, који се зове пасивни облик наставе.

Приликом рада с другом групом ученика, предавач је дао циљ и подциљеве, а начин рада су деца сама изналазила. Овакав се облик зове активни наставни облик или везана саморадња, јер су ученици у раду везани за један одређен пут који даје учитељ.

Трећој групи деце предавач је дао само циљ: „Ових 732 дин. треба поделити на два детета (све три групе деце имале су и пајаце од хартије), да свако добије једнако. Радите!“ Кад су деца завршила рад говорила су шта су и како су радила. Овакав начин рада, у коме деца дају подциљеве и начин рада зове се спонтани наставни облик или слободна саморадња. Ако се иде још један корак даље, па да и циљ дају деца, онда имамо „укупну наставу“. — Јасно је да се не може увек упо"требити облик слободне саморадње. Већином ће бити облик везане саморадње. То зависи од врсте градива и од деце, јер се не може са сваком децом изводити облик слободне саморадње. Овде ћемо ставити једну кратку напомену предавачу. У «слободној саморадњи могу ученици да истакну и циљ, па ипак да немамо укупну наставу. У нашим школама, баш у рачунској настави, готово по правилу, кад се постави задатак, ученици имају сами да нађу шта треба радити. На пр. Неки радник добива сваке недеље једнаку плату. За две недеље добио је 732 дин. — Одвојите сви по 732 дин. (у наставним средствима) Шта бисмо могли овде израчунати» — Како ћемо то израчунати» (Ако 782 дин. поделимо на два једнака дела). — Радите! — Као што видимо овде ученици поставе. и циљ рада, па ипак то није укупна настава, односно не мора бити.

Пре прелаза на следећи практичан рад, предавач утврђује појам радне наставе. За радну наставу није довољно да је на«става радна, да има свесни циљ и остврено дело. Све те еле-