Учитељ

Даворин Трстењак 738

аста и оживотворена. Данас, кад учитељство Словенског Југа претставља једну бројну и јаку сталешку организацију ваља да се сваки наш народни учитељ дубоко поклони сени великога народног учитеља и да радећи у заједничком удружењу помаже с уверењем оно што су најбољи и најјачи наши људи у црној прошлости неустрашиво започели. Међу онима, који су својим проницљивим умом и својим дубоким предосећајем видели куда креће брод наше народне судбине, треба нарочито истаћи Даворина Трстењака као узорна националног раденика у школи и учитељском сталежу, у народу и нашој јавности. Да нисмо у нашој прошлости имали људи његова схватања националнога живота и националне борбе и да смо се поводили за сиренским али лажним гласовима великих обећања у доба, кад су се наши народни непријатељи нашли након светскога рата у невољи, ко зна шта би данас било с хрватским делом нашега народа. Управо тим људима треба да будемо захвални, што смо данас слободни. Њима треба да захвалимо, што је данас учитељ у својој националној држави ојачан у своме раду за будућност јединственога Југословенскога народа, што може да несметано, онако, како му је у крви, и онако, како му је у срцу да поставља прве основе народном културном покрету, народној продуктивности за подмиривање духовних и телесних потреба. његових.

ж

Прошло је десет година од смрти Даворина Трстењака. У учитељским редовима осећа се једна осетна празнина. Нема онога јаког духа, који је све што је учитељско и школско оживљавао, који је свему давао живота и полета. Нема Даворина Трстењака. Но утешно је, што из дана у дан јачају редови оних народних учитеља, који сталним уверењем раде у духу његову путем наролне школе и учитељске књиге за учвршћење веза између појединих делова нашега истокрвнога народа. М у томе све се већма издиже испред нас вредност · Трстењакова рада у нашој сталешкој и народној прошлости, а све већма смањује број оних, који су га због таквога националног рада осуђивали. Кад прођу деценије, и кад стуле у живот генерације Трстењакове народне школе, светли ће помен на њега засјати у народу нашем у пуном сјају, засјаће онако, како се он јавља у сећању оних, који му данас за сва "његова прегарања и патње, за његов непоредљиви труд и муку одају потпуно поштовање и исказују велику захвалност речима: Хвала Ти, и вечна Ти слава!