Учитељ

Даворин Трстењак као учитељ [676

роучитеља пок. Јанка Паулинија, који је био добар и благ као Христ. Да је хтио могао нас је учити онако како су нас касније учили и сви други; ал он добар није знао за мржњу, па нам је није могао ни дати. За нашег доброг катехету знале смо само то да живи у једном скромном станићу са својом старицом мајком и он нам је уз Даворина Трстењака био најдражи учитељ. Већ је давно у гробу, али кад хоћу да молим измолим само једну врло кратку молитву коју нас је он научио још у Џ разреду пучке школе.

За оно лијепо доба није било никаквих вјерских удружења ни парада. Наш добри Бог је био скроман и тих као и наш Јанко Паулини. ј

Кад се сјетим сатова из кућанства, онда сам увијек с мојим дружицама с Даворином Трстењаком у школском врту, гдје марљиво копамо, окопавамо, пљевемо, заљевамо и шљунчимо главне путеве као да смо најмљене! Руке су нам прљаве, набрекле и пуне жуљева, а образи горе, очи сјају. Наш учитељ ради с нама, бодри нас и хвали, а кад се спремамо кући, зове нас к својим прелијепим ружама. Великим шкарама реже дивне црвене, жуте, бијеле и тамне теје и дарива нас како смо их заслужиле.

; Идемо славодобитно кући, јер сви наши знаду да смо их зарадиле. МИ хвале нашега вриједног Учитеља који нас "учи — радити.

О већ одавна је знао наш дивни Даворин Трстењак за школу рада и зато најбоље знадем само оно што ме је он научио. Он ми је први показао чудесну моћ жуља као краљ у прекрасној Назоровој пјесми „Краљево орање“ народу свому: ·

„Запис нам казуј том дјелу чудесну: камен ил траву од боштва ти дану". А сиједи краљу пружи руку десну! И жуљ им каза на бијеломе длану.

Све што је створио Даворин Трстењак као Учитељ у себи и у нама све је то један големи Рад и његов природни и непатворени печат — жуљ на длану његове марљиве и неуморне руке. Овако обиљежена рука не може одгојити слабиће, лијенштине и паразите. :

Наш растанак са Вишом дјевојачком школом није био "растанак и с нашим драгим учитељем Даворином Трстењаком. Лично се праштамо, али душе наше остају с њиме. Он знаде за све наше нове путеве. Он иде с нама по трњу и камењу, по сунцу и олуји, у срећи и несрећи. Он нас прати и на Голготе наше и храбри нас визијом Ускрснућа.

Учитељ 41