Учитељ

Даворин Трстењак као Југословен 739

вимо их и преселимо их у хотел „Париз“ најлепши хотел у Шапцу. Тада су нам признали да су се плашили каквог напада, ако се прикажу. Они су се брзо разуверили и весело узвикивали: „Овај народ је исти као и наш у Славонији и Срему. Ми нисмо могли замислити толику сличност и у говору и у изгледу“. |

Кад је почела скупштина Даворин је добио реч да је поздрави. Леп, симпатичан, пуног лица, високог чела и умиљата погледа почео је узбуђен, апостолски говор. Сви смо се ми притајили и са узбуђењем слушали беседу какву одавно нисмо чули. М кад он у највећем заносу изрече: „јер слава ваша и наша је слава; ваше невоље и наше су невоље; ваши боли и наши су боли, јер смо једне крви, а крв није вода!“ — онда се бурно проломи: „Живео!“ — А кад он доврши: »„Дижимо дакле тај свој просветни барјак високо, јер просвета ће све међу нама изравнати; из просвете процветаће нам непомућена братска слога и љубав, из ње ће нам огранути лепша и славнија будућност!“ — онда се засијаше сузе у његовим очима а већина скупштине кроз плач громогласно стаде узвикивати: „Живели Хрвати! Живео Даворин!“

Кад смо давали помен изгинулим борцима на Мишару, уде се слегло много народа из Поцерине, требало је видети Даворина с каквом љубављу обилази гомиле сељака и слуша њихов разговор, а нарочито гуслара, који је певао песму из устанка за ослобођење. Тада је мени поверљиво рекао: „Да дивна народа; овај ће народ и нас ослободити!“

Од тада је Даворин био непрестано сарадник нашег листа „Учитеља“ и дописивао се и са мноми с Путниковићем и са другим члановима Главног одбора учитељског удружења. Па чак и онда када су дошли у Главни одбор нови људи и кад је нови уредник „Учитеља“ у патриотском, шовинистичком расположењу напао Хрвате да су „Србождери“ — и онда је Даворин остао апостол југословенства и наставио своју сарадњу са српским учитељима.

На конгресу Словенских учитеља у Београду Даворин је опет држао говоре о братству и јединству. И кад је чуо да на конгресу има и два четника учитеља из Јужне Србије, он је похрлио да их поздрави и упозна. Како ли је узбуђено грлио и љубио и Бабунског и Довезенског, називајући их заточницима слободе нашег народа.

ИМ после рата, онако стар и болешљив дочекује сам наше изасланике на железничкој станици. И бори се са хр-

_Ватским сепаратистима и добија већину за јединство учитеља целе Југославије.

Даворин је светла појава међу нашим југословенским учитељима. Он је поред Филиповића највећи југословенски учитељ-апостол. Слава му и вечни помен!