Учитељ

746 Учитељ

уопће, изнесене толике новости. Трстењак, радећи око свога усавршавања, читао је и проучавао радове свих познатих педагога и филозофа од Коменскога овамо, а као љубитеља природе и природних наука, које чудо што су га нарочито загријевале и освајале занимала су га нарочито учења филозофа позитивиста и еволуциониста: Комта, Дарвина, Спенсера и др. У њима он налази базу својих најновијих мисли око реформе узгајања човјекова. Сав Трстењаков рад можемо обиљежити једним јаким настојањем: наћи истину, радити око савршенства својега и око усавршавања и поправљања народнога, а-ко ради у томе правцу, и толики број година као што је то Трстењак радио, тај безувјетно мора мијењати своје погледе на поједина питања. Разумљиво је да сваки радник измјену својих погледа у другом правцу управља. Но унаточ тому, што ћемо проучавајући његов рад, запазити ову промјену, ми ћемо поред тога запазити још и једну другу карактеристику, која се запажа од првога његова рада (Млади учитељ) па до посљедњега (Педагогија Мажуранићева), а која је садржана у томе да Трстењак тражи одлучно: свакога човјека ваља умно просвјетити, у првоме реду школом, која треба да је чисто народна институција и самостално организована тако да у њезину развитку не би одлучни били никакви утјецаји с поља. То нам је ваљало овдје "напоменути прије неголи покушамо изложити суштину Трстењакове педагогије.

Напокон, у Трстењакову раду нећемо тражити оригижналних мисли. Он, како већ прије рекосмо, и није имао намјере да гради нову педагогију, већ да тражи путова како ће оне педагошке истине, што су их изнијели понајбољи радници на томе пољу, пред наше учитељство изнијети, да оно настоји према њима управљати свој рад и тиме свакако око боље изградње наше школе.

Ово неколико напомена требало је рећи прије неголи приступимо приказивању Трстењакове педагогије. Даље ћемо у првоме реду изнијети основне идеје на којима је његова педагогија заснована, а затим средства, путове и сараднике у реализовању његових основа.

[ Основне идеје Трстењакове педагогије

Узгајању је најближи задатак да види пред собом човјека; човјека изграђена телесно и душевно, спремљена за борбу којој у животу своме избјећи не може. „Не ваља узгајати младежи да се боји живота, већ тако да се радо и храбро бори за слободу и достојан живот“.“) У човјеку има енергије, а то је „моћ за рад, способност којом се ради, бори,

#) Овај и даљни цитати узети су из дјела „Узгој човјека борца“.