Учитељ
#
Успомена на Даворина Трстењака 763
ртед палпа. рада па Којјепа. То је пајјаба ! пајерза, ут та пазе · зјомепеКке дише, ра Ксето: Ме нарегјана ска, уес Четоктафака зЈоуепака редасоо ја! Ме озуајајаска Чић, уеб Ђтафафуо! Ме »јеХпја та тос 1 падтоб« уеб тахпортаупоз!, пе Фугдо зтсе 1 Ћадпа. Чиза, уеб Џибау 1 затаПоз! Хе тај и Ћади табеуа, уеб и парте ки 1 птајатипозн Соујебапауа. Хе уКа: роде татђојпје! 1 озуајас!, уеб марај: озђајтто питопове! Хе Ктуауј гаф, уес робјеп тад! Ме Хебе, уеб 'Тој5Еој!«.
Оуај зуој ртортат пеокајапо је забиуао ха бМауов 5702 Жуофа. Оп лајега тије рмеђао 8је, тије радао па Кођепа. 1 Кад оа ћбједобе и опо упјете одикохан падлогискот Ешот, да са рмдоћји ла зеђе, оп одрје оуај афак па зуоји Нбпозе ] ртуоћ репзопкапје песоћ одИКоуапје род сбепи ртодаје. Мтло је опдахиј! ројојај падлолика, Кој! БЕјазе родтедеп 1 пезатпозтаЛап Као Какау рат, а ртета пбтејнпа тотао је 511 роћсајас. Џ ко умјете тебе зуојет тјадет којег, Кој; ; Чалаз Му: »Хеби да. Ђидета оКоада рат 1 роћсај, уеб зЈородф, патодл! пбнеу«. М: коте Чодајето: Мећк!, хе пене! Јет јака Чота 1 бијазе.
Успомена на Даворина Трстењака
· од Анђелије Станчић
Међу старијим српским учитељима и учитељицама сачуван је светао спомен на Даворина Трстењака, на тог нашег пионира духовног јединства нашег народа и свег словенског учитељства. Даворин Трстењак пореклом Словенац а као Хрват школован и као учитељ хрватски у Грађанској школи, спада међу највредније, најпросвећеније учитеље у свом народу а упадљива личност у словенском учитељству. То је био човек, који је све што је лепо неговао не само међу ученицима у школи, него их је очински спремао и за практичан живот. Преко ученика и иначе имао је леп и користан утицај и на околину. Његово брдо, више Костајнице, које је он сам са својим ђацима пошумио и које носи његово име, видан је пример његове вредноће и изван учионице.
Пратио је сваки просветни рад у сваком словенском народу са великом вољом. Нећу никад заборавити, како ми је одушевљено хвалио књигу „Тражи се васпитач“ од нашег одличног учитеља и некадањег уредника „Учитеља“ поч. Косте Петровића. „Тако лепу и добру књигу“, писао је он, „нисам нигде нашао“. Путовао је доста и чинио познанства по словенским земљама проучавајући њихов живот и упознавао се са њиховим школским радом потстичући свуд љубав међу учитељима за духовно јединство. |
Писао је по школским часописима као и засебне педагошшке, школске књиге. Јако је увек био противан кад се у
•