Учитељ

Словени нису могли стално остати у племенској групацији, јер су се око њих, на Балканском Полуострву, јавиле три јаке и моћне државе: Византија, Бугарска и Франачка држава. Средином деветог века, као реакција на франачка продирања ствара се хрватска држава; а као реакција на продирање Византије, јавља се. формирање српске државе.

Српска држава ствара се прво у планинама Рашке и Босне; одатле се државна организација шири према југу. Била је јасна тенденција да се створи јака сила.

У то доба постојале су две државне концепције. Цар Душан је проширивао своју државу према Солуну. Њега су прилике у Византији звале да тако чини. Идући тако ка југу и истоку, Душан је освојио Албанију и један део Грчке, који са српском прошлошћу и националном културом нису имали ничег заједничког. То је било расипање снаге.

У оном моменту, када су га догађаји одвукли даље, него што је требало да иде, био је зачетак пропасти српске државе.

Друга концепција стварања државе у четрнаестом веку била је концепција Твртка 1. Он претставља синтезу српског и хрватског племена. Твртко се јавио као претендент на српски престо и 1377 крунисао је себе за краља Србије и Босне. Затим се бацио на запад. Успео је да заузме сву Далмацију, сем Задра и Дубровника. 1390 г. његови посланици у Сплиту говоре у име краља Срба и Хрвата, Босне и Далмације. 1389 г. Твртко шаље цару Лазару у помоћ свога најбољег војводу, Влатка Вуковића, и најбољи део своје војске, да бране не само стечене тековине, већ и заједничку будућност.

_Твртко је био од Босне направио центар који је имао да обухвати и Србе и Хрвате. Први пут, он ствара балкански савез ујединивши Србију, Бугарску и Босну. 0 |

Обе ове концепције пале су кад су нестали Душан и Твртко. Феудални господари нису осећали потребу заједнице, већ само потребу личних интереса. Они нису осећали да цепање снага иде и на њихову штету. Та поцепаност била је добродошла Турцима да лако завладају Балканским Полуострвом. Султанова политика огледа се лепо у једној причи. Султан је на средини једног великог ћилима ставио јабуку и позвао своје везире и војсковође, да је дохвате не стајући на ћилим. Пошто то нико није могао учинити, султан је, савијајући ћилим узео јабуку и рекао: „То је моја политика на Балкану!“

ЈУ.