Учитељ

Малена Дубровачка Република осетила је једина потребу заДеднице и слоге. Она је скретала пажњу браћи на себе да се мире, јер је знала да су заједнички интереси пречи од свега.

_ _ У шеснаестом веку у Дубровнику се јавља мисао словенског јединства. Почев од Марка Орбинија, који је написао Историју словенства, до Гундулића, који је и Александра Великог сматрао за Србина, сви дубровачки књижевници су говорили да је једини спас у заједници.

По дубровачком схватању требало је пробудити заједничку свест о словенском пореклу и онда поправити оно што се изгубило. Неколико најкрупнијих имена југословенске књижевности тога времена ради у духу тих идеја.

То су биле идеје запада, поникле у Дубровнику; али те су се идеје јавиле и код нас и изазвале читаве покрете. Идеју папске курије, да се створи заједнички фронт православних и католика противу најезде Турака, прихватили су и двојица српских патридарха, ставивши се на чело тога покрета. Турци су били запрепашћени, јер је њихова политика ишла за тим да српски елеменат истакну против католичког. Као реакција на тај покрет дошло је спаљивање моштију Светога Саве; али, то је још више раздражило "Србе. Јављају се устанци који деценијама не престају.

За овом идеолошком страном дошла је и материјална, која је убрзала рад на јединству. То су биле велике народне сеобе. Масе нашега народа, бежећи испред Турака, заузеле су северне крајеве Балканског Полуострва и допрле чак до Штајерске. Овим мешањем дошло се и до биолошког јединства. У нашој крви више нема разлике. Тако се процес народног споразумевања убрзао и напредовао.

У деветнаестом веку, ми смо већ били спремни да прихватимо идеје о јединству. 1809 г. када се Србија истрзала испод турског јарма, Карађорђе пише Наполеону да се у Илирији нађе место и за Србију. Осећало се да смо исто.

Покрет су прво прихватили Словенци. Љубљана, средиште Наполеонове Идирије, постаје прво жариште илирске и југословенске идеје. Затим је та идеја прешла у Загреб. Тридесетих година на њој раде Гај и други. 1848 г. боре се хрватски и српски батаљони противу заједничког непријатеља. Ту идеологију настављају најкрупнија лица наше историје. Ствара се идеја балканског савеза. Преписка између Штросмајера и кнеза Михаила доказује да то није био само идеолошки покрет.