Учитељ

28 Милорад Ж. Павловић

2) Развијање критичког духа код свих, али не наметањем ни сугерирањем, већ личним посматрањем и расуђивањем о добру и злу, о штетном и корисном. То постиже: допуштањем да падају у заблуде, да греше и сами да се поправљају, да суде о поступцима својим и туђим, да одлучују, примају дужности и сносе одговорност, да сами доносе правила корисна за заједницу и мењају их кад то захте интерес заједнице, да буду на стриктном поштовању правила и извршењу прописа, итд., итд.;

3) Развијање међусобне помоћи код свих чланова заједнице,

што постиже допуштајући да старији и способнији притичу у помоћ млађима и помажу им, показују, те тако да развију осећање дружељубља и сами дођу до свести, да је у свакој заједници појединац увек упућен на остале чланове и да индивидуа не може егзистовати изолована од осталих. : Начин извођења самоуправе може бити различан: 1) путем солуције између наставника и ученика, тј. законодавна је власт у рукама ученика а извршна у рукама наставника; или 2) путем тоталне самоуправе: и законодавна и извршна власт је у рукама ученика.

Почетак самоуправе може бити двојако изведен: или путем анархије, у ком се случају деца оставе потпуно сама себи, па она сама, кад осете потребу отпочињу заводити ред, прописивати правила итд., или почети им постепено препуштати самоуправу после 12 године, — пошто су се претходно научили слушати и поштовати, — и то првенствено и поглавито кроз разне ђачке дружине.

Главна правила којих се при увођењу треба држати јесу, по Феријеру, ова:

а) не давати слободу прерано, јер прелаз између послушности у самоуправу мора да буде поступан;

6) допустити аутономију тек ако су се ученици претходно научили послушности;

в) увек почети на свој начин, а не копирањем других;

г) по потреби предлагати а не наметати, али и предлагање да не пређе границе разума; и, најзад, оно што је најглавније:

д) треба „органски поступати“, тј. стрпљиво пустити децу да до сваког сазнања дођу сопственим духом, органски, изнутра... и уз непоколебљиво стрпљење „пустити природу детињу да се развије према њеним законима и према битном механизму социјалне организације који се може претставити овим ланцем од речи: акт — навика — употреба — правило — установа“....