Учитељ

Морално васпитање ученика 29

Систему ђачке самоуправе, — кога захтевају и препоручују најмодернији педагошки умови Европе и Америке и који це уведен у многим америчким школама а делом и енглеским, и који је опробан у многим огледним школама Швајцарске, Белгије, Француске, Русије дао необично задовољавајуће резултате, учињене су извесне замерке. Тако нпр. сматра се, да деца нису дозрела да им се повере корени самоуправе, нити су способна да праведно суде о поступцима, те је тиме отежан посао учитељу.

Прва замерка отпада самим тим, што се аутономија допушта тек онда, кад ученици докажу да су дорасли за њу, а препуштање се врши поступно. Друга замерка неумесна је, јер је психолошки доказано, да и врло мала деца имају необично развијен инстикт за правичност. Сем тога ако би се и десило, да каткад већина заједнице захтева сувише строгу санкцију за некога друга, ту се тада појављује учитељ са задатком да је ублажи, да правичније одмери. Тиме његов углед несумњиво добија, јер се појављује у улози заштитника, а не, као до сада, у улози строгог судије или полицајца. Из овога излази још и то, да систем аутономије олакшава, а не отежава, посао учитељу.

Насупрот овим замеркама истичу се користи од аутономије. Оне се могу поделити: а) на користи по само васпитање и васпитаника, и 6) на користи за самог учитеља. У прве долазе: развијање личне и колективне иницијативе, критичког духа, дружељубља (међупомоћи), господарења собом, разумног потчињавања, критеријума правде, вежбања воље, формирања навике да се гледају ствари онакве какве су (ту нпр. ученици искуством увиде да су „казне зло, али нужно зло“), откривање спонтаних вођа, који вршећи своје дужности стичу осећање одговорности, итд. итд. Користи за учитеља су ове: што му се учеников карактер показује несметано, што је посао васпитања у многоме олакшан, јер је сав посао „управљања“ пренет на ученике, што је олакшано побољшање слабих ученика, и, што се развија самоникао респект према учитељу.

“

У резимеу може се рећи да је систем потпуно нов. Мишљења су подељена и овде као и у питању наставне методе. Али се већина модерних педагога — међу овима да поменемо само Јоћп Петеу-а, из Америке и А. Кетлеге-а из Швајцарске — нада, да ће