Учитељ

46 Благоје Стефановић

потиштене ђаке. Једна реч учитељева за њих каткад много вреди; слична је нежном, иненадном зимском зраку сунчевом на нашем лицу. Зато није изгубљено време, ако се зауставимо да приступачно, очински разговарамо с некојим ученицима: ту се врши охрабрење, подизање духа и тако се у ствари поспешује настава.

Идући таквим путевима тка се једна спојна нит између наставе, учитеља и ученика. Школовање тад није терет, већ постаје природни део ђачког бића; школска обавеза, као наметнути утицај, претвара се у добровољно прихватање. На тај начин асимилација знања и поука од стране ученика врши се под видом лич“ ног пристанка, хтења и самосталне жеље. То је велики корак; управо, то је она полуга која означава правилну педагошку силу. Тиме се у знатној мери отклања површност учења, од које се нема никакве користи, а на коју се тако често жалимо. Сигурно је да ће овим путем стечено знање много пре бити ученичка духовна својина него иначе и да неће изветрети сасвим брзо.

Уз ово, таквим држањем изграђује се и једно плодоносно поверење, близина, што има значајну улогу у завођењу правилне дисциплине.

Неко је питао УП ата, Реала: — Како да се постигне успех у школи»

— То је ванредно једноставна ствар, одговори он, само ако су неки услови испуњени. Треба да волите децу реалном и дубоком љубављу, која је пуна разумевања. Треба да уживате више у том, што сте с њима и што их познајете у школи и изван школе. Не смете бити једино њихов учитељ или њихов шеф; морате бити такође њихов поузданик и пријатељ. Не постављајте ваше тобожње достојанство као бесмислену преграду између себе и њих; ако имате карактера, ваше је достојанство осигурано, а сасвим су непотребна формална разликовања.

Будите, каже Феријер, ртипиа упјег ратез (први међу једнакима)! Први по искуству и по знању, а не по старешинству и-по. наметнутом ауторитету.

Наводећи ове речи и истичући потребу за удубљивањем у дечју психологију не мислимо да се тиме проналази чаробно, јединоспасавајуће средство, које може савладати све сметње што их садрже у себи ђачке настраности, претрпаност програма, недостатак учила и друге неприлике, већ смо хтели указати на превагу тог начина над осталим методама.