Учитељ

66 Ру, В. Спасић

Течај школе рада у Београду

Интересовање нашег учитељства за савремену педагошку теорију и праксу спонтано се развија и расте све више. Ово је свакако за похвалу, јер се на тај начин и наша народна школа постепено модернизује и оспособљава да, као нова југословенска народна школа, свој рад организује на савременој педагошкој основи и тиме свој образовни и васпитни утицај што више ојача и прилагоди савременим потребама наше народне заједнице и државне целине. У овом погледу код наших просветних радника показује се нарочито интересовање за школу рада или радну и активну школу. Ово је сасвим природно, јер се многи принципи школе рада могу и код нас постепено и успешно спроводити већ кроз праксу данашње школе, само ако наставник у свом школском раду покаже мало више воље, удубљивања и стваралачке способности, а не буде радио више принудно, шаблонски или бирократски. Своје интересовање у овом погледу школски радници су задовољавали углавном из наше још увек доста оскудне новије педагошке литературе, као и из обилне стране литературе ове врсте. Прилике за усавршавање учитеља и потстицаје за савременији наставн ирад имали су да пруже и досадањи феријални учитељски течајеви, које је највише организовао Подмлатак друштва црвеног крста уз припомоћ Министарства просвете и других институција. Но сви су ови течајеви били углавном организовани као течајеви чистог ручног рада, сем течаја на Крку. Мако су и као такви били од вредности, ипак од рада на њима суделовачи су имали више индивидуалне практичне користи у погледу ручног образовања и техничког увођења у поједине врсте ручног рада; сама пак настава, као и целокупан рад у школи, од тога нису имали тако велике користи. Штавише неки су од суде ловача под утицајем чистог ручног рада овим на течајевима долазили често и до погрешних закључака те идентификовали школу рада са ручним радом. Због тога се појавила оправдана потреба за реформисањем ових течајева на начин, којим би се задовољили како технички интереси суделовача за чистим ручним радом, тако и њихова жеља за теоријским и практичним упознавањем савремене школе рада.

Из тих разлога је овогодишњи феријални учитељски течај у Београду, који је организовао Београдски обласни одбор Подмлатка друштва црвеног крста под управом Д-р Влад. Ј. Спасића, професора — педагога, отступио од своје досадање праксе и добио нову организацију. Поред чистог ручног рада у нешто редуцираном обиму, уведен је први пут овде и течај школе рада. Према томе летошњи течај школе рада и ручног рада, који је одржан од 16 јула до 23 августа у Палилулској основној школи у Београду, имао је углавном два дела. У првом делу био је за-