Учитељ

Домаћа књижевност Та

спонтана и хотимична пажња значе, да се редовном току унутрашњих доживљаја наметнуо један садржај, којему је основ афективно стање. Прву изазива случајна околност, другу покреће известан смер, извесна сврха. Пут им је даље исти, јер покрет, који, по Рибо-у, није ни узрок ни последица пажње, већ њен елеменат, одржава стање свести или га појачава. Оно, што је свесно за време трајања пажње, субјективна је страна пажње, а покрети, било у зачетку, било изведени, њени су елементи. Испитујући суштину пажње Рибо се дотиче и психологије претстава и осећања све, дакако, на биолошкој основи као што чини и при расправљању о пажњи.

Да би још више подвукао чињеницу, да је основ пажње афективан, а моторне манифестације да су јој елементи, Рибо у трећој глави свога дела говори о болесним стањима пажње, јер оно што чини суштину једнога стања психичког болест својим утицајем појачава или слаби. Овде говори о фикс-идеји, заносу, хипнози, о пажњи код лудака и идиота и о другим болесним стањима пажње.

Није потребно ни напомињати, колика је улога пажње у свим областима људскога живота. Рибо-ово испитивање у том смеру значило је и значи добитак не само за науку већ и за свакога, кога интересују проблеми духовног живота било ради спекулације, било ради практичне примене. Сада је, лепим преводом г. Симоновића, који је успео да сачува сву течност и лакоћу Рибо-овог начина писања, ово изврсно дело постало приступачно и код нас свима онима, које тај проблем занима.

Због значаја, што га има познавање суштине пажње за све. школске раднике, требало би да то дело набаве сви учитељи,

професори и интелектуални радници. Ружа Леринц

Магодпа з,ампа 57. 23, Кај. 1Х, Хартеђ, 1930 год. Мајпоу1 ртој омог репофспор Сазоршза, Кој! игедјије 4-т Јогр Мајазомје ртогезог Опуегзнеја ц ЗКкорји, а о Коте сто ипан рпшке да соуопто и пазет Нуи (у. Ослеџ ђг. 5 од 1031 г.) розуесеп је 15КНиЧуо ргопсауапита ргозјозн 1 КшИитпот гагунки 2астеба.

Виго Зађо и Сапки “Кићоа о фагот 2Даостеђи“ (5. 253—308) риКкахије роншске рпшке : пастопајпо ргемпапје пагода и аизџопсагзкој топатиј ц (оки дгисе ројомпа 19 уеКка. Мјесоуа тарапја о чјатот 2артеђи ростји од 1850 гофпе, 11 !астшје од 1852 гофпе, Када је и Апзтј 2ауедеп септанзиска арзошшгат. О упо (езкит риНКката !тао је Хастеђ да зе олоапзк! боп иргауо ргонуц #1 перпјајеђја: аизтзкос арзојш та 5 јефпе запе, тадјанхасје 5 дгисе зфтапе 1 за Кесит 1 паџедт џпштазојит ејететот сегтаотасјот 1 тибепјет зуеста опоса, о Иаобе ћгуај5к Дартеђ. Р;зас рогпаје 51ап Таотеђ пе зато ро објамјепој отадју 1 ро апиузкит родаста, уес је 1 Као обсемфас розтабао пезгапак ! гезјашгастји 5таге уагозћ, Као.