Учитељ

Халуцинације виших чула 117

абтозјети, п Којој бе пада, деса, партедоуаћ 1 тогајпо Ктер ве, 1 Та адттозјета. бе 11 осећећ ртобу попого даћа Ја 1 пејактепозћ 1 ртозфтатот 5уефи.

М! пе |теба, зуоји Чеси да его тато 1 талпебијето. 5уоји деси %теђа, 1 ртед ртертеке да ход то, Које опа зата |теђа, да иКјапјаји. АП Као 8јо ве уМо тајо розне ртшајпозштпа 1 фибепјет да зе Копј пау ке па ртезкакалје ртертека, јог таапје се зе Дебја ди5а, обли ћгађга, зтбапа, 1 робјепа, отапјажпа, бабпалта, тафуотта, 1 одититалјет јеја.

170једа, Као да, је розбиралје, а рте зуеса, спуапје Чесе од Ја 1 Ккгаде једпа, ртозђа, зђуаг. 1 да, 1 пе! Мапа гаје рофтерто габфа патосто да сашао 1 шКакуа, зтедађуа, да, ртедишталто, ако пи са 5уоји ћедп јатпа, 7а, 188 00та. 1 1аКктепобси ртед зуојота Чесота ткад пе рокекпето. Јаипа, ф0 је ћезко, ф0 је упо фебко п дапазијој ботба та. орађапак. АН таг Аеса пе таз ији јај парог 1 Хтлуп зуојћ тодћеја: да, уоје 1 фуоте пуек 151,“

Халуцинације виших чула од Ивана Кањуха, професора у Битољу

Наше се знање о свету који нас окружује заснива на опажајима и претставама. Опажај је чулна слика спољњег објекта, а претстава је душевна слика чулно опаженог садржаја. Синоћ смо гледали у позоришту једну трагедију: видели смо мимику, ношњу.... глумаца и слушали њихове дијалоге. Данас нити видимо глумце, нити чујемо њихове говоре, синоћна је слика ишчезла — али не сасвим. Ако мислимо на њу, нама се чини да је понова видимо, само сада у много слабијем, блеђем облику, него синоћ. Синоћна трагедија оставила нам је дакле слику, коју можемо репродуковати у нашој души. Први доживљај, када предмет као чулна драж непосредно утиче на нас, називамо опажајем, а други доживљај, у свести поновљени, зовемо претставом или сликом имагинације.

При нормалном стању свести између ове две душевне појаве постоји оштра граница: опажаје не сматрамо за претставе, нити претставе за опажаје, јер би тиме преиначили стварност. Међутим, при ненормалном стању свести, често је немогуће повући

#) Литература: Сп. ВиШе», Гле Кпдеписе; Е. Кагтап, Гле Глеђзјаћје дег Ктпдег Н. Напгетапп, Епмаћгипо !п фе НеПрадасошк; К. Шауа, Џуод до редора!о!огје К. Негјот, ПЕН диХеупе уадпе.