Учитељ

118 Иван Кањух

границу између света опажаја и света претстава.: ту претставе, услед прекомерног можданог надражења, могу врло лако да добију карактер чулног опажаја. Понекад видимо лица, појаве, ствари, чујемо шумове, тонове, мелодије, осећамо разне укусе, мирисе, имамо осећање као да нас неко електризира, туче, боде и онда, када уопште нема предмета, који би као објективна драж могао да изазове опажај у нама. Психички феномен, у коме се слика имагинације пројицира на реалан објект у простору вида иако не постоји никаква спољна драж, која би непосредно утицала на наше чулне органе, називамо халуцинацијом“). Халуцинација је дакле чулни доживљај, који без одговарајућег спољнег узрока постаје у свести. Она постоји само за халуцинанта, док је за све остале невидљива и нечујна. Халуцинант осећа отпор, напор, топло, хладно, види прилике, чује звукове, који у ствари не постоје. При томе су његове субјективне опажајне слике каткада интензитетом толико јаке, пластичне, јасне и живе, да се утисак који оне чине за свест и у свести од утиска реално опажених садржаја не може ничим разликовати. Према томе халуцинација је нека средина — прелазни облик — између реалног опажаја и претставе. Следећа два примера даће нам јасан појам о томе, шта су то халуцинације. Први пример наводи Т. Хаксли, чувени писац „Елементарне биологије“, а други амерички психолог В. Џемс.

„Госпођа А. после дужег и заморног возања колима, врати се доцкан у вече кући. Око 11 сати ноћу седе пред своје тоалетно огледало да намести косу за спавање. .... . Док су се њени прсти у витицама њене косе брзо кретали, она се одједном усплахири видевши у огледалу лик једне своје блиске рођаке, која је тада у потпуном здрављу живела у Шкотској. Лик се погнуо на њено лево раме и њене очи се сретоше са његовим. Лик је био увијен у покров, који је, као што је то обично код мртваца, био око главе и испод браде тесно спојен и ма да су му очи биле отворене, црте лица су му биле озбиљне и укочене..... Госпођа А. се после неколико минута окрете да види лик, који је био иза њених леђа, али се он није могао видети, а нестало га је и из огледала, када је она у њега поново погледала.“

„Као осамнаестогодишња девојка, заплела сам се једне вечери у веома мучан разговор са једном старијом особом. Моја је невоља била тако велика, да сам једну дебелу иглу од слонове кости, која је лежала на камину у соби за примање, за време разговора сасвим искомадала. У сред разговора обузе ме живахна жеља да чујем мишљење свога брата, за кога ме је везивала необична сестринска љубав. Ја се окренух и угледах га како седи с оне стране стола, са скрштеним рукама, (у једном њему сасвим

:) Сама реч халуцинација долази од латинске речи ћајсејпог што значи сањам, бунцам.