Учитељ

128 Иван Кањух

ћином пријатне садржине. Беладона изазива еротичке визије, а хашиш визије које дочаравају небеске насладе халуцинанту.

Халуцинације, које изазива отров алкохола удружен са никотином, већином су еротичке природе. Оне су увек у присној вези са мислима халуцинанта. Типичан пример за овај облик халуцинација пружају нам чулне обмане Алфреда де Мисеа, кога његови биографи називају „рођеним визионаром." Једну своју алкохолистичку визију Мисе описује овако: „У сред ноћи, када сам се пробудио из немирнога сна, учини ми се, да чујем дубок уздах. Отворих очи и видех своју пријатељицу како стоји крај мога кревета скрштених руку, слична аветињи. Нисам могао да задржим узвик ужаса, мислећи да је то привиђење изашло из мога болесног мозга. Јурнуо сам из кревета и побегао на други крај собе; али она дође к мени. „ја сам" — рече она и повуче ме за руку. Ја узвикнух: шта хоћеш од мене» Пусти ме! Ја сам у стању да се овога тренутка убијем."“)

Што се тиче визија слепих, новија испитивања су утврдила, да она врста слепих, која је ослепела после четврте године, може имати субјективне појаве вида, док их слепорођени и они слепи, који су ослепели пре четврте године, не могу имати. Тако је „у Меркендорфу код Анштаха живела нека стара сасвим слепа бабица, која се тужила да је ништа тако не мучи као честе појаве не духова, него животиња и људи, које она види пред собом тако живо и пластично као да није слепа." “) Ж. Ј. Ескирол, славни француски лекар, лечио је у Салпетриеру једну потпуно слепу и помахниталу Јеврејку, која је патила од најчудноватијих привиђења: виђала је стално своје познанике, фантастичне предмете, дивне пределе и томе слично.

Слике оптичких халуцинација час су приковане за једно место, а час се брзо мењају. Тако је Хијероним Карданус дуже времена „видео пред собом петла, који га је човечјим гласом ословљавао. Паскал је пао са неког моста и то га је толико потресло, да је после тога непрестано видео страшну провалију „која се нагло отвара и десно и лево од њега“, а „од које се толико бојао,

да се чврсто држао за намештај да не би пао у њу."

За визије које се крећу и мењају места леп пример имамо у Николајевим визуелним доживљајима, „20 априла (1711) У п часова ставили су му пијавице на тело, у соби су врвеле људске прилике свих врста које су се међусобно комешале. То је трајало непрекидно до пола пет часова. Тада он примети да се прилике почињу спорије кретити. После кратког времена почеле су њихове боје постепено бледети, оне су сваког четврт сата сла-

20) АТфтед де Миззећ, Ба сопте551оп ап епјалћ ди з1асје, ст. 21. 21) Јоћадпез МаШег, н. н. м, ст. 99.