Учитељ

174 Милутин Николић

ставни планови и програми, јер од тога зависи хоћемо ли моћи напустити данашњу традиционалну, интелектуалистичку школу и ући у савремену школу дечјег рада, која тражи: нимало или врло мало књига, јер је дете само своја књига, оно ради уместо да чита. Детету су, вели још Русо, први учитељи ноге, руке, очи и разум који њима управља. Заменити све то књигама, то не значи научити се служити разумом других, него научити се много веровати а никада ништа не знати. Настава мора да излази из дечје психе ако хоће да буди интерес.

Мако су нам свима позната начела нове школе, ипак нека ми буде дозвољено да са неколико речи и то обележим. Није ми у задаћи да детаљно износим сву ону разноврсност савремених, васпитних и наставних система, који су устали против данашње пасивне школе, те ћу само укратко изнети најбитније ознаке тих савремених система. Главно је да сви ови правци устају против данашње школе учења, противу њенога вербализма и механизма и траже школу рада у којој ће дете да се упусти да самостално посматра, мисли, открива, проналази, истражује, другим речима да сапственом снагом знање заради, а не да му се оно рђавим поступком преда и да га оно запамти. Код деце треба развити вољну снагу, која се састоји у: продуктивности, активности, оргиналности и душевној иницијативи. Поред овога главни принцип савремене наставе јесте индивидуализирање, јер је сваки ученик личност, посебна целина и ако се у школи жели успеха она се мора подесити према ученику, а не обратно. Личност је та, која је носилац свих вредности, па и социјалних. Зато тој личности треба дати праву и пуну слободу, да може спонтано својим животним еланом да се развије. То је саморазвиће, један природни процес својствен природи детета. Даље, веома важан принцип модерне школе јесте начело које нам је познато под именом укупне наставе. Главна карактеристика и суштина укупне наставе јесте у томе: да се градиво не цепка на поједине предмете: на историју, граматику, земљопис, рачун, цртање, писање и др. и да се одбаци досадања структура и веза међу овим предметима, па да се не разређују по распореду часова, већ да се сви износе пред ученика у њиховој природној вези. Главни принцип и темељ ове наставе из кога све излази јесте: завичајна обука и животне заједнице. Сваки дан почиње у школи приказивањем једне животне или стварне области.