Учитељ

184 Васа Шешић

ник нижих разреда не треба на то да утроши више од једног часа дневно, а у старијим разредима највише до једног и по часа. Из истих разлога забрањује се давање задатака, при целодневној настави, за после подне истог дана, јер се тако деца приморавају да раде задатке непосредно после главног оброка, што може да буде само од штете и по здравље и по успех у раду. Исто тако препоручује се избегавање домаћих задатака, нарочито писмених за недељу и празнике. Оно свежине и одмора што деца тада уживају донеће само користи.

Колико задатака у одређеном времену могу да савладају ученици неког разреда, наставник ће се претходно уверити на тај начин, што ће с времена на време давати ученицима разне задатке, писмене и усмене (учење „напамет“ песме или др.), да их раде самостално, без икаквог његовог утицаја осим надзора. Резултати ових задатака биће наставнику прави путоказ за врсту и количину домаћих задатака. Овакви задаци у школи од велике су важности још и стога што том приликом наставник лако примети шта још није довољно обрађено, па се с тога не може узимати за домаће задатке, чије градиво мора бити увек у кругу ученичког знања. Приметиће затим којим ученицима треба посветити више пажње, да би могли успешно напредовати са осталима. Површног ученика упутиће на већу пажљивост; лењог ће принудити већим надзором на истрајнији рад, а ономе који теже схавата темељније објаснити предмет. Никаква казна и насиље ту не помажу, јер до свести се не долази силом већ поуком и објашњењем, Уопште овакви задаци у школи дају наставнику прилике да упозна разне особине и способности својих ученика, које иначе не би лако приметио.

Домаћи задаци стављају и родитељима ученичким извесне дужности. Прво што би у том погледу морала дати свака породица, било имућна или сиромашна, то је, да дете у одређено време може мирно да ради своје задатке. Потребно је још да родитељи воде надзор да ученик то време посвети само својим задацима и ничему другом. Разуме се даће просвећенији и имућнији родитељи пазити да дете своје домаће задатке ради под што бољим хигијенским условима; да му је соба проветрена, а зими довољно загрејана; да је дете у свему чисто; да му је сав прибор за рад у реду. Али за такав надзор, поред имовних околности, потребна је и већа просвећеност него што је имају широки слојеви нашег народа. Родитељски састанци дају наставнику прилике да на све ово скрене пажњу ученичких родитеља. Још је боље за слабе и заостале ученике да наставник њихове родитеље појединачно позове, да чује њихова ожања о детету, да им