Учитељ

Халуцинације историјских личности 189

ом куатен озесапја зу1 гаист, ра !ћ рак рзћојод ибгајаји и једпи јави Тепотепа, опда 5 #акунт 35шт ргауот |теђа гасипан озесапја + уођи (кеХпји) Као једпи озпоупи ази дибемтић ројауа. Као 50 зе ма, ртепизе Вгепјапоуе и озпоХ! 5и рогтебпе, ра је зоса рогге5ап 1 так исак да зи етоаја 1 уођа (ћеепје) једпа 15!а ројаха. Т5Е0 [ако (1 зидепје гаје озпоупа аџбеупа ројауа, уес зјоХепа рзииска Јипксјја (ирогефуапје 1 гагНкоуапје зуезић зада аја). РостебпозЕ оуова је робтеђпо докалуан.

Халуцинације историјских личности и њихов удео у историјским догађајима

а од Ивана Кањуха

Акб се удубимо у прошлост и критички промотримо живот а рад великих људи, пашће нам у очи, да су често халуцинације, чији је садржај сматран за истинити доживљај, биле оне тајне силе, које су изазвале њихове радње. Такве халуцинације, играјући пресудну улогу у акцијама многих историјских личности, утицале су знатно и на ток историјских догађаја. Није редак случај да су халуцинанти проглашени за пророке, а њихови халуцинаторски доживљаји за Божја откровења. Многе религијске секте, као и верски ратови, који су њима изазвани, добрим су делом плод разних врста халуцинација, којима се погрешно придавао објективни реалитет. Халуцинације су одређивале путеве многим мученицима, о којима нам говори историја цркве. Оне су јачале у њима осећање љубави према Богу, давале чврсту подлогу њиховој вери и тешиле их у тешким часовима њиховог живота. Непоколебљиво веровање ових мученика у истинитост онога, што су у стању халуцинације доживели, било је често узрок њиховом херојском подношењу смрти за истине и идеале својих религија.

У историји света постоји читав низ халуцинација, које су проузроковале радње са замашним последицама по судбину људскога рода. Ми овде, наравно, не мислимо да наведемо све те примере халуцинације, него само оне, који су најтипичнији.

Халуцинација са погрешним судом о њеном реалитету учинила је огроман преокрет у животу и раду фарисеја Савла (доцнијег апостола Павла) и тиме је била од епохалног значаја и за историју хришћанства. Свето писмо вели да је Савла, једног од најогорченијих душмана Христове науке, када је ишао за Дамаск у намери да похвата тамошње Христове присталице и да их доведе у Јерусалим, изненада обасјала нека светлост са неба; он паде на земљу и чу Спаситељеве речи: „Савле, Савле, зашто ме