Учитељ

Халуцинације историјских личности 191

стојанственика и два веома моћна римска великаша: Генадије и Синодије. ј

Прича се да је Атила у стању халуцинације оне ноћи, када се папа Лав са својом сјајном свитом кренуо из Рима да умилостиви страшнога непријатеља, видео пред својим шатором како су две прилике са општрим мачевима у руци, обасјане небеском светлошћу, слетеле са висине к њему. Атила је веровао да су то били апостоли Петар и Павле. „Ми смо изасланици Божји“ рекоше они уплашеном господару Хуна. Атила прибравши се мало рече: „И мене је Бог послао.“ „Нас је Господ послао да усрећимо народе.“ — „А мене да их шибам“. — „Одвраћамо те од твога освајачког пута по заповести онога, који те је послао.“ Рекавши то нестаде их.

Када је идућег дана римско посланство стигло у његов табор, Атила је са ретком усрдношћу примио поглавара Христове цркве и његову свиту. Био је веома поносан, што је пред својим ногама видео изасланство некад тако моћнога Рима. А када га је наследник св. Петра дрхтавим гласом молио за милост, исто привиђење, које му се ноћу јавило, спазио је поново изнад главе седога папе. Причинило му се да му апостоли Петар и Павле прете сабљама. Атила дирнут речима великога папе и под утицајем ове визије реши се да одустане од. свога похода на Рим. Обрати се посланицима римскога цара и подигнутим гласом рече: „Римљани, услишио сам ваше молбе. Идите мирно кући. Атила неће дирати Рим.“ Пошто је откупнину и дарове, које је примио од Римљана, разделио својим официрима, врати се у Панонију. Тако су Атилине халуцинације спасле римски народ од хунске најезде.

Ову визију је Рафаел уметнички обрадио у својој фрескослици „Папа Лав 1.пред Атилом“.

Халуцинације су потстицале Мухамеда да оснује ислам, који је створио нову епоху у историји човечанства. Мухамеду се прва халуцинација, која је дала нов правац његовом животу, јавила за време његовог боравка на планини Хири. Ту је он чуо глас с неба, који му је заповедио да у име свемоћнога Алаха проповеда нову религију. Основни став ислама: „Нема другог Бога, осим Алаха, а Мухамед је његов пророк“ јесте плод Мухамедове екстатичке визије, коју је добио после једног епилептичког наступа. Халуцинације су се Мухамеду у почетку јављале ређе, а доцније све чешће и чешће, док га најзад душевно нису сасвим преобразиле. Он их је држао за Алахова откровења и у њихов реалитет није никада сумњао. Под њиховим утицајем он је био из дна душе уверен да га је Алах изабрао за свога пророка и то своје уверење умео је да пренесе и на своју околину.

Халуцинације су имале знатан удео и у крсташким походима вођеним против Селџука. Небески гласови су ставили у дужност пустињаку Петру Амијенском да својим проповедима потстиче хришћане на крсташки рат. Ратници пак, који су на његов позив ступили у крсташку војску, падајући у екстазу имали су халуцинације, које

су уливале храброст у њихове душе и одушевљавале их за нове витешке подвиге.