Учитељ

Педагошки семинар у Бугарској 215

цију, већ сваки од њих хоће да истакне своја властита осећања, која теже да се што брже испоље. Наредим једноме ђаку да чита. Чита доста слабо, али у његовом, ма да и једноликом читању. запазио сам понешто душевног напора, неку струју одушевљења. Баш што ми је требало. Почетак је на лицу места, даље све ће доћи својим редом. Читам још једанпут исте редове и чим сам свршио, сваки се диже с места, пружи ручице и моли ме да дами њему да чита. На крају часа два три одељка већ су била готова. Рекнем деци да сама код куће заврше читајући на глас до краја сву песмицу и да ми сутра покажу своје искуство у читању. Био сам награђен лепим дечјим читањем, потпуно логичким.

Сад долазим до обрачуна са самом собом. Циљ ми је постигнут. Дошао сам до жељеног резултата и тај се резултат није јавио споља под мојим притиском, већ је изникао сам из дубине дечје душе путем душевне саморадње и мој метод ме је задовољио. Што се тиче моје улоге, она је била радња вртара, који је својом пажњом изазвао нову лепу грану на омиљеном цвећу.

|_____________________- __-_____-_-_-_--_____-______

ПЕДАГОШКО-ПРОСВЕТНИ ПРЕГЛЕД

Педагошки семинар у Бугарској

Педагошки семинар за практично образовање средњошколских учитеља био је доскора уређен отприлике као што је у нас сада, тј. кандидати су за време свога университетскога школовања про“ лазили кроз кратки течај на ком су примали најосновније поуке за практични рад у школи. Али се убрзо показао тај течај као недо„вољан, јер никако није могао одговарати своме циљу: кандидати су задржавани од својих редовних, теоријских, студија а нису могли бити уведени у праксу онако како су то тражили захтеви практичне педагогије и школска пракса. Сада је тај површни начин увођења у учитељску дужност средњошколску напуштен и на основи, задо“ бивеној на сувременој педагошкој теорији и пракси, и Законом за народното просвештеније одређен стаж за средњошколске учитеље. У Стаженском институту, у који улазе учитељски кандидати после четворогодишње студије на филозофском факултету (или школе која му одговара или може бити припрема за средњошколске учитеље) и положена дипломскога испита, раде професори университетски или други стручњаци (из министарства, из средњих школа) који се одликују познавањем практичне педагогије и који су добри методичари својих предмета.

На софијском Университету има четири професора педагогије, а предавања из методике држе и стручњаци ван университета. Професори су педагогије данас: Димитрије Кацаров, Христо Негенцов, Петко Цонев и Михаил Герасков. Осим њих има и засебна катедра