Учитељ

Васпитање и образовање пољских учитеља 217

немачким школама и васпитани у немачком духу, били су примани за учитеље. По свршеној основној, осмогодишњој, школи, учитељски кандидати су се образовали 3 године у препарандији и 3 године у учитељском семинару. Укупно су се, дакле, школовали 14 година, али за све то време нису учили пољски језик. Стручно и методички били су добро спремљени. О томе су се поред семинара, бринуле и вежбаонице под воћством најбољих и најспремнијих учитеља. Из тога дела државе, после ослобођења, остали су у учитељској служби сви Пољаци, а од Немаца само они, који су се обавезали да ће унајкраћем времену научити пољски језик.

Аустријска Пољска је у учитељском погледу стојала много боље. На дан ослобођења и образовања републике тај је део имао, не само довољно, него чак и више но што је требало, добро припремљених и национално свесних учитеља.

Такво учитељско стање у почетку прошле деценије, ставило је новој пољској држави три задатка на решавање: 1) спремити и снабдети земљу довољним бројем учитеља, 2) васпитање и образовање будућих учитеља уредити и изводити по јединственим начелима и једном, за целу државу важећем, систему и 3) побринути се за допунско образовање и стручно усавршавање оних учитеља који су већ у служби.

Да идемо редом те да видимо у колико је који од ових задатака извршен.

Први је само привидно и делимично решен. За спремање довољног броја учитеља није довољна једна деценија. 1925/26 шк. године било је у целој Пољској 3,362.828 ђака основаца, а прорачунато је да ће их 1935/36 год. бити више од 5,000.000. За тај број ће требати најмање 125.000 учитеља (рачунајући по 40 ученика на свакога). Но како је 1925/26 г. било само 64.513 учитеља, то значи да: се за 10 година њихов број мора удвостручити. А то је немогуће јер 128 садањих државних учитељских институција лиферују годишње не више од 5000 нових учитеља. Кад се, уз то, има у виду да треба надокнађивати умрле, пензионисане, отпуштене и оне који напуштају основну школу, онда немогућност задовољења потребе постаје још већа.

Не само одмах по ослобођењу већ још и сада, недостатак учитеља у многим покрајинама, нарочито у источним (које су биле под Русијом), попуњује се учитељима из пређашње Аустријске Пољске (из Галиције). Скоро половина данашњег учитељства родила се и своје образовање добила у Галицји. А 1926/27 год. од 2963 галицијска учитељска матуранта у Галицији је постављено само 653. Сви остали су упућени у друге крајеве. Само у источне области упућено је од њих 1082. — Колико је тим учитељима тешко да се навикавају на нове, за њих, културне прилике и колико имају мука са источним наречјем, може свако схватити. > Духовно сједињење ропством разједињених Пољака, било је један од главних задатака нове пољске државе у почетку про-