Учитељ

218 Станко Првановић

шле деценије. Но како се то није могло постићи са дотадањим разнообразно и неједнако васпитаним учитељима то су, јединствено и по једном опште важећем систему, васпитање и образовање свега пољског учитељства, налагали државни и национални обзири и интереси. Пољска је влада то одмах увидела и још 1919 год. приступила организацији јединственог и у националном духу изводљивог учитељског образовања и васпитања. Сад се у учитељске семинаре примају четрнаестогодишњаци (дечаци и девојчице) који су успешно завршили седморазредну основну школу или прва три разреда средње школе. Семинар траје 5 година те према томе, цело учитељево школовање траје 12 година. Основна идеја свега учитељског образовања је: семинар даје само темеље, а учитељ мора непрестано да се усавршава и да допуњује своје образовање како би увек био на висини свога позива.

Прве три семинарске године дају опште образовање. Наставни предмети су: наука о вери, пољски језик, један страни језик, историја, географија, математика, физка са хемијом и минералогијом, музика, гимнастика, лепо писање, цртање и ручни рад. У четвртој и петој години долазе још педагошки предмети: психологија и наука о детету, историјска педагогика, васпитање и општа дидактика, методика елементарне наставе и практична вежбања (школски рад). Васпитни циљ је: Васпитање физички и морално здравога народнога учитељског нараштаја. Настава се изводи по принципима радне школе и нарочита се пажња обраћа развијању мишљења. При сваком семинару постоји вежбаоница са најбољим учитељима.

Главни недостатак ових семинара је што се избор позива врши прерано, и што се са учењем педагошке науке почиње такође прерано, кад ученици нису још зрели за њу, јер немају ни искуства ни довољног расуђивања. Због тога и у Пољској, као и свима другим земљама са сличним учитељским школама, све више осваја мишљење, да сву интелегенцију треба једнако образовати у средњим школама, па тек по свршеној матури приступити стручном, професионалном образовању. То мишљење у Пољској није остало само голи захтев, већ се приступило и његовом реализовању. Поникли су приватни двогодишњи семинари, који свршене ђаке средњих (гимназије) школа обучавају у оним педагошким предметима који се уче у четвртој и петој години учитељског семинара. А 1928 године и држава је основала једногодишње учитељске течајеве који примају свршене матуранте средњих школа. Наставни предмети на овим течајевима су: психологија, историјска педагогика, општа педагогика и школска организација и администрација, општа дидактика, посебна дидактика наставних предмета, педагошка и методичка пракса (школски рад), хигијена, певање, гимнастика, цртање и ручни рад. Школски рад се изводи у вежбаоници или у другим основним школама.