Учитељ

Књижевни преглед 227

а) анализа објекта или догађаја;

6) цртање на табли од стране учитеља пред очима ученичким, при чему треба поновити разговор о запаженим знацима;

в) цртање од стране ученика;

г) на сваки начин касније поновно цртање од стране ученика.

Само ако недостаје које средство за очигледну наставу, дидактички је оправдано да се сама скица узима као полазна тачка за разговор.

Стварна настава треба ученика поступно да води од цртања учитељеве скице до самосталног цртања правилних скица.

Павле Кркић

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

А) Домаћа књижевност

Слободан Ж. Видаковић: Туберкулоза и сифилис са гледишта социјалне политике, са предговором Драгише Лапчевића. (Издање књижаре С. Б. Цвијановића). Београд, 1981 г. Цена 20 дин.

Уредник Београдских општинских новина, г. Слободан Ж. Видаковић, прихватио се уистину једног захвалног посла, пружајући читалачкој публици књигу чији наслов горе исписасмо. Као и у уређивању Општинских новина, где показује пуно смисла за избор грађе, пуно разумевања за комуналне проблеме уопште он нам је и у овој књизи дао пуно доказа да и питања социјалне медицине познаје врло добро, да је дубоко ушао у суштину те ствари и да је овом књигом дао диван и исцрпан материјал свима који се овим питањима треба да баве и да интересују.

Ова г. Видаковићева књига је расправа о туберкулози и сифилису са гледишта социологије. То је прва студија овакве врсте код нас. О туберкулози и сифилису је до сада писано искључиво са медицинског гледишта и о томе су писали искључиво лекари. О њима као социјалним болестима и о методама социјалне акције противу њих код нас, сем понеког чланка, није уопште писано. Први систематски рад на томе је овај г. Видаковићев рад, који нам својим лепо мотивисаним предлозима и закључцима даје утисак да је резултат дугих и савесних проучавања наших социјалних прилика.

Г. Видаковић у својој књизи рељефно излаже о туберкулози и сифилису затим ио алкохолизму као друштвеном злу које као каква неман тамани људство. Он се притом највише задржава на излагању о туберкулози, њеном разорном дејству на друштвену заједницу, затим и на низу социјалних мера, којима се ова страшна болест да зауставити у свом самртном маршу. Говорећи с.