Учитељ

Основна, средња и велика школа 251

у грчком и у латинском што и гласови, тј. основни саставни делови говора, а слова су Грци називали отаттала (једнина оталата — слово, писмени знак, писмено, запис, отуда граматика), а Римљани Ибеетае (једнина Штета — и Шега — слово, Шетав су значиле даље и писмено, писмо, запис, отуда литература). Али не само гласови него и скуп гласова обухваћен је именом ејетепја, и према томе је та реч значила исто што и азбука (ађеседа, ајрћарефша, — словенски од старих имена првих слова, аз (а), буки (6), латински и грчки од њихова изговора одн. имена тих слова).

Основна школа значи дакле или школа у којој се учи азбука или у којој се уче основна знања, тј. предају елементи појединих наука. Али она може значити, и значи, школу у којој се предају знања (науке и вештине) на елементаран начин, у којој је настава више елементарна, за разлику од установа у којима је настава, или боље рећи поука, више популарна (данас нарочито на народним университетима и уопште у свим установама за ваншколско образовање), или у којима је строго научна или систематска (у великим школама а донекле и у средњој школи).

Наше основне школе зову се још и школама нормалним (нормалкама, по латинској речи потта, правило, узор, углед). Тај нам је назив дошао из австријскога школског законодавства. По уређењу школском од 1774 Фелбигерову, за време Марије Терезије, основне су школе биле уређене као нормалне у главном граду сваке провинције (четири разреда); оне су имале и шестомесечни течај за образовање учитеља; као главне школе, у већим градовима и по манастирима; и као тривијалне“) школе у парохијама и мањим местима. Сви се ти називи спомињу и у нашим

стакне; она више уводи у науку и њезин метод, ова више саопштава резултате; она је више сажета и збијена, ова допушта себи веће обиље. „Прави је уџбеник као и прави популарни спис мало уметничко дело.“ — Али сувремени методи као да све то више укидају те разлике, или бар иду за тим. Остаје ипак разлика да се неке науке дају лакше елементаризирати (тј. да је у њима лакше полазити од елемената, или бар убрзо прелазити на њих), као што су граматика и математика, док је у другим популаризирање лакше (и у том смислу што је за њих лакше задобити шире кругове), као што су историје, географија, природне науке.

5) Тривијалне школе овде у значењу просте, обичне школе (са једним или највише с два разреда); сама реч долази од латинске речи ФМујшт, место где се укрштају три пута, а тривијално је оно што се находи на улици (и чује од пука), дакле просто, незнатно, ниско, оклепано; од краја пак римскога царског доба тривија (у ита) је значила тројство првих наука (граматика, реторика, дијалектика, тј. логика), на којој је уздигнута квадривија (ападмуппп), тј. че-