Учитељ

Основна, средња и велика школа 257

(у нашем смислу) примиле су на себе и припрему учитељских кандидата. И оне већ воде о томе рачуна, као што се то види из последњега пруског правилника (Те теп) за средње школе.

Жеља је немачких учитеља у томе извршена. Јединство је средње школе, око и у врло разноликим облицима, постигнуто, и сви су ти облици подједнако приступачни и кандидатима учитељским за основне као и за средње школе. Шта чини пак заједнички стожер свим врстама средњих школа и шта их управо уједињује, видећемо одмах за овим.

У Немаца није било јединства ни у основној настави. Они су имали одвојену основну школу за децу т. зв. виших друштвених слојева и за децу богаташку, која је била спојена с којом средњом школом и називана претходном школом (Мотзећше). Немачки су учитељи, као и сви заступници демократије, захтевали да се у интересу јединства наставе и јединства народнога укине и та школа, и да буде једна основна школа, заједничка за сву децу без разлике.

Али жеља немачких учитеља и многих педагога, и теоретичара и практичара, да основна школа буде заједнички темељ за целокупно народно образовање, без обзира на социјалне и верске разлике, није потпуно остварена. Постигнуто је да се социјалне разлике укину, укинуте су претходне школе (Мотаећшеп) с којих се после трогодишњега учења могло прећи у средњу школу. Сада је четворогодишње учење у основној школи обавезно за сву децу која прелазе у средњу школу без разлике (осим за изузетно даровиту децу којој се допушта да после три године пређу у средњу школу). Али је конфесионална школа остала. Истина учињен је велик уступак и родитељима и учитељима. Родитељима се допушта да ослободе своју децу од учења религије и од свих црквених обреда и свечаности, а учитељи и учитељице, којих се уверење не слаже с религијском наставом, не морају је давати. По Вајмарском се уставу (од 11 августа 1919) оставља да основне школе могу бити конфесионалне (за децу једне вероисповести), симултане (заједничке, за децу разних вероисповести, од латинске речи згпашњалеџв — заједнички, а оно опет од знаш — уједно, скупа, истовремено), и слободне од вероисповести. Учитељи, који изјаве да не желе давати религијску наставу, биће одређени за одељења у којима нема религије (у којима су деца родитеља без конфесије).

Учитељ 17