Учитељ

Основна, средња и велика школа 259

Оно што се у целокупном развоју средњошколском досада свесно или несвесно истицало, то је сада Немачка свесно извела. Чини се као да је доба једноставне или јединствене (једнолике) средње школе, за којом се некада и у нас жудело, прошло једном за свагда, па се ни у нас не говори више о некада тако много помињаним шведским наставним плановима, тј. о једној средњој школи која би се у вишим разредима рачвала у више огранака, па обухватила и учитељску школу (а да су послератне потребе тражиле да се ова споји са средњом школом, познато нам је из блиске прошлости). Данас превлађује „принцип типизирања“, тј. свака средња школа има свој тип који јој дају характеристични предмети, али све средње школе имају своју заједничку основу која је у језграним предметима. Јединствена (једнолика) средња школа више се не тражи, али се тражи јединствена школа, јединство свих школа.

Пошто велика школа иде за тим да обухвати све науке, и пошто она иде и за тим да да највишу науку, сасвим је природно да она мора претпостављати и тражити извесна претходна знања од својих ученика, а стим је опет и веза између великих школа и нижих школа дата сама собом. Али разуме се да ни та веза не може бити једнострана, да ни велика школа не може само тражити, него да и ту мора бити извесне заједнице, а свако јединство тражи и узајамно проткивање. Јединства има у предметима, јединства има, и мора бити, и у методима, — али осим тога постоји данас, или се бар изграђује, и великошколска педагогија. Велика школа даје и теоријску спрему учитељима средњих школа, донекле и практичну, а треба да да, или бар да издигне до своје висине и теоријску и практичну спрему и учитеља основних школа.

Ако бисмо хтели тражити прве почетке велике школе у нашој културној сфери, морали би ићи све до софиста и Сократа, који је у које чему, а свакојако у спољашњем начину свога учења, био сличан софистима, ако и није поучавао за новац. Софисти су били, као што је згодно рекао Гомперц, полу професори, полу журналисти, а од тога је имао понешто и Сократ, ако је и све његово филозофовање, као што је рекао један немачки педагог, било педагошкога кова. Софисти су поучавали не само младиће из виших сталежа (који су могли плаћати) него и одрасле, и у својој настави су обухватали све дотадашње знање из природних наука, граматике, етике, политике и естетике (тумачење и критика песничких