Учитељ

Избор звања 269

ж ж #

Није доста само утврдити које се особине траже за поједино звање, него је потребно установити има ли извесно дете способности које су потребне за звање које оно жели одабрати.

Најприродније је саслушати пре свега дотично дете. То се може чинити тако да му постављамо питања, а постоје и нарочити кестионери на које дете писмено одговара. Необавештену човеку изгледа да је то довољно кад неко осећа неодољиву тежњу за неким звањем; ваљда је то поуздан знак да има и способности за то звање. Али није тако. Склоност неком звању не подудара се увек са способности за то звање. Најбољи доказ за ово су многобројни сликари, који воле свој посао, али и умру а да се за њих није ни чуло ни знало и да нису били припуштени ни на једну изложбу да изложе своја дела.

У Бреслау је Минк поставио деци питање: „Што ћу радити кад престанем ићи у школур“ — Слично су чинили иу Хамбургу, где је тема гласила: „Што ћу да постанем и моји разлози за ТОР (Маз 1ећ зегдеп у, цпа тепе Отћиде дан).

Деца опширно одговарају на задано питање, а да нико при том на њих не утиче. То управо и јест предност ових саставака. Ипак они нису довољни, јер нам не дају свих потребних обавештења. Тако не можемо из њих дознати да ли се дете само одлучило или је то учинило под утицајем родитеља и околине итд. Зато се мора ова метода саставака (нем. Пје Ашва те оде) попунити методом упитних листова (нем. Пје Егавеђорептећоде).

Има више врста упитних листова: једни су врло компликовани и садрже преко стотину питања, други су једноставнији и прегледнији. Свакако је претерано захтевати од детета стара 12—14 година да одговара на превелики број питања.

Ми ћемо овде навести она питања што их је саставио Ерих Штерн и изнео у свом делу: „Ушврђивање психичких способности га звања и школе“.5)

Ђачки упитни лист

Презиме и име: Дан и година рођења:

Е. В. (девојчица) 14 година

3) Енсћ З!его: Рге РезгзтеЏипр дег рзусттвсћеп Вегијзегретип ипа а!е Зећше. Меп уоп Јоћапп Атђбгоз! 5 ша, гејрае 1927. | -