Учитељ

Избор звања 275

како би му се могло саветовати које звање да одабере и у коме има највише изгледа на успех.

Морамо одмах нагласити да нико нема права силити неког да иде у ово или у оно звање; све што се сме и може учинити је то да саветујемо неком да одабере звање за које има највише изгледа на успех. |

Данас већ постоје посебни уреди за професионалну оријентацију који имају своје лабораторије с мноштвом разних апарата за испитивање професионалних способности. Тако берлински лабораториј има за испитивање способности трамвајских скретничара и шофера у малом репродукован сав рад у тим занимањима. То су синтетички тестови као и они где се само издалека имитира професионални рад.

Осим ових тестова имамо још и аналитичке тестове. Рад у неком звању се раставља у своје елементарне операције, па се онда изналазе тестови за испитивање способности које су нужне за обављање тих операција. Тако су Фонтењ и Солари нашли да рад телефонистице захтева: 1) памћење бројева; 2) памћење имена; 3) пажњу; 4) брзину кретања итд. Они су изнашли и тестове за мерење сваке од тих способности.

Није нам сврха да улазимо у појединости и да набрајамо све експерименте који се данас изводе у лабораторијама појединих уреда за избор звања. О томе данас постоји читава литература и Липман ју је сабрао у једној брошири. Нарочито треба споменути 2Дешзстиј! јат апрерапае Рзусћоорге (Часопис за примењену психологију) и његове Прилоге (Већеће).9)

Споменућемо само још неке тестове за испитивање способности за учитељски позив. У већ споменутом делу наводи Е. Штерн да за „особна звања“ (регзописће Вегше), камо спада и наставнички позив, мора дотично лице знати опходити с другим људима, разумети их, уживети се у њихова стања (51ећ еп еп) и знати ваљано с њима поступати.

Да би те способности открио код младежи, Штерн је употребио најпре једну причицу, коју им је двапут прочитао. Садржај те причице је укратко овај:

Павао Хилер је добио на дар пригодом свог четрнаестог рођендана једну срећку. Од тога времена њему је лебдео пред очима само главни згодитак од 300.000 марака. Зашто се мучити и рарити кад ће тај згодитак дати његову животу сасвим нови правац Пролазе дани, месеци, године.... Хилер се увек нада и очекује. Тако је дошла и старост и болест. Он већ ретко устаје из постеље јер га је сморила болест срца и старост. Једнога дана читајући новине прочита да је његов број добио главни згодитак. Укочених очију он гледа и не верује.

5) Ргог. 4-г. 1. Мат гета ипа 4-г. Оно Мртапп: 2едзсћгје јат апретапа!е РзусћоГогће, Уепас Јоћапп Атђгозјиз Вапћ, Гејрг1о.