Учитељ

298 Станиша Станишић

уђе 1 дгигаћ хетаја, ра та ргедауапје ЂИо 1гуодепо 1 пектт од дгиоћ ротепшћ стеортаакћ тегода, розто ве т! пућоуо дећтиспо зргоуодепје пе зак исије. Позједпо оуоше ! геогга к! па Љета! ха озпоује 1 уе пагодпе Скоје тогаји БИ парзатш и дићи тегода изајапић одпоза. Е

ПЕДАГОШКО-ПРОСВЕТНИ ПРЕГЛЕД

Педагошки рад Милана Ђ. Милићевића (1831 — 1908)

Прошлога лета навршило се 100 година од рођења Милана Б. Милићевића, нашег неуморног и плодног педагога, етнографа и приповедача. МИ не само то, него и нашег великог самоука, проповедника и учитеља рада, воље и енергије. А таквих је примера не само у нас, него и у културнијих народа, мало. Преко 50 година учења, читања, писања, личног самообразовања, усавршавања, уздизања, живота и даноноћног труда за свој род — то све у једноме лицу, заиста је пример и достојан и за углед потомству. Пример који дају само можда још Вук и Доситеј.

Зато нам је дужност сетити се тога заслужног учитеља и књижевника народног и евоцирати његову симпатичну успомену о 100-годишњици његова рођења,“) за пример и поуку нашим млађим генерацијама. И за захвалност једноме знаменитоме школском и књижевном раднику, какав је био Милићевић.

1

У времену од 1868 до 1876 године Милићевић се у својим најбољим годинама бави Педагошким радом, тј. писањем и издавањем књига за инструкције и стручну спрему учитеља и васпитача, за популарисање знања у згодним омладинским књигама, за забаву и поуку и за расправљање било теоријско или практично, разних теза и дневних питања у друштву.

Милићевић је томе раду предан и са вољом и пасијом ради на њему, из више узрока.

У његово време било је мало педагога у Срба. А тако исто мало и књига и упутстава за спрему учитеља и за руковод у њихову раду у школи, међу децом и у народу. Зато су Милићевићеве педагошке књиге биле дошле у добар час за спрему и потребу учитељског, још неуког кадра, у народним школама.

Осим школског часописа „Школе“ коју је уређивао и издаваб пуних 9 година, Милићевић је израдио и објавио још око 20

+) Рођен 4 МГ 1831 год. у Рипњу, умро 4 Х! 1908 у Београду.