Учитељ

300 Станиша Станишић

У својим „Успоменама“=) прича он ово: „Дође ми број „Училишча“ (бугарски школски лист) које излази у Букурешту и које не само преводи чланке из моје „Школе“, него је узело и моју вињету, те украсило своје чело. Нешто ми је мило кад виђу овако србасту цркву Раваницу и Ореовачку школу, да се разносе и по свој братској нам земљи Бугарској“ (20 ТУ 1878).

Педагогијске поуке за учитеље, родитеље и све пријатеље народног образовања. Из „Школе“ 1870. Страна 2 и 127 в.80. Ово му је књига оригинална, али се вероватно, за њу служио читањем дела те врсте на страним језицима. — У књизи се у почетку помиње личност учиштељева пи шта он да чини да утемељи своју моралну власт над децом, да их приволи и задобије за себе. Затим се говори о осећају религије у школи, о дужности спрам ближњих, 0 части, о породичним дужностима, човечности, дужности према отаџбини, чистоћи у школи, казнама, награди.

У П делу је о настави и дечјем духу. Ту су разни методи: лична обука, заједничка, позајмична. Затим се говори о другим методама, о шк. згради, њену месту, намештају школском и администрацији, о школским уџбеницима.

У Ш делу је говор о наставним предметима. Уз остале тражи учење црквеног и народног певања, земљорадње и првих знања из физике, заната, хигијене и космографије.

У 1У делу се третира исцрпно личност учитељева, његове дужности и права, живот његов, учитељица.

У У делу је реч о школи у васпитном погледу, о дисциплини, реду и тишини, чистоћи, смерности, учтивости, и стиду.

Школе у Србији од почетка до краја школске 1867 год. Из „Гласника ученог друштва“. У књизи су обухваћене све школе у Србији у 19 веку, њихово постање, развој и садашње стање. На крају је „Наставленије учитељима правитељствених и обшчествених школа“ старим правописом упуство са програмима. Страна 135 в. 8%. 1868 г.

Поглед на народно школовање у Србији. Из “Школе“. 1873, стр. 34, мања књига. У њој су важни принципи: да се држава меша у осн. наставу народа, обавезна и бесплатна настава, школске власти, постављање учитеља (општине до 1844 а од 1857 поставља Министарство просвете), школске зграде, издржавање школа, учитељске плате, настава, спрема учитеља, главне законске одредбе о народним школама. У књизи се вели: „Велика је потреба сваком народу да се образује, за српски је она још већа“.

Историја педагогије. Прегледала шк. комисија (као уџбеник). 1871, страна 16 и 566, 8". Ово је први рад ове врсте у нас и највећи педагошки спис Милићевићев.

#) Срп. књ. гласник, јула 1931.