Учитељ

302 Станиша Станишић

Село Влоселица и учитељ Миливоје. 1880 г. стр. 337 у 12". — Роман с тезом, шта учитељ може опхођењем и културним радом у народној средини учинити, да се сељаци поправе и од злог начини једно добро село.

Школица за грађанска права и дужности. 1873, стр. 288 у 160, — Низ правила и поука из земаљских закона. Прештампана 1889 године.

Ђачка радост. Књижица деци за поклон. 1871, стр. 77 у 129. Прегледала и одобрила школска комисија. Посветио писац. својој преминулој деци. — У књизи су махом разговори и приче, популарно излагане из првих знања и стварне наставе.

Уз ове књиге долазе овде и две Милићевићеве књиге разних животописа и биографија великих људи из нашег и других народа за углед и пример омладини. Васпитни карактер ових књига несумњив је, како за развијање душевних снага угледањем на добре примере тако и за развој и гајење националних осећања. Те две књиге су:

„АЖивош и дела великих људи у свих народа“ (1! — 1877; П 1878; Ш — 1879). и „Поменик знаменитих људи у српскога народа новијега доба“ (1888); и „Додашак Поменику“ (1901).

Милићевић је написао и један уџбеник у друштву са професором француског језика у Великој школи Шарлом Ареном, а то је Француска граматика за српске гимназије, 1864 г. стр. 282 у 8'.

У

Милићевићеви преведени педагошки списи као и популарни преводи и за омладину, знатан су део његова рада, као што им је и избор добар и Превод одличан и по стилу и језику, којима је Милићевић владао шако моћно и сугестивно, као мало ко од писаца онога доба.

Од тих превода из уже педагошке области заслужују пажњу и имају своју актуелну вредност и данас две књиге. Прва му је · Педагогија или темељи школовања од М. Шарбоноа 1 део: Теорија (Из „Школе“ 1872. Стр. 104). У њој се највише лепо и примамљиво говори о учитељу и затим о дечјим способностима у њихову развијању. Затим:

Школска дисциплина. По Елеонском, из „Школе“ по налогу Министра просвете. И ова и прешходна узеше службено као неопходна упуства за учитеље. Стр. 68 у 8. 1871.

Књига се бави овим пресудно важним елементом наставе и школе уопште. У њој су важне тачке: Како ко мисли о њој. Шта вреди према општем васпитном раду. Рашта је она. Услови за њу: учитељева својства (трпељивост, увек једнак, власт над собом, правичност, познавање деце, умешност с њима). Дисциплинске мере кад треба.