Учитељ

Ново дете ЗрЕ

гогију саградивши на принципима дечје психологије нову, пуну сунца, живота, весеља, рада.

Италијанска докторка, у свом систему ученик Русоа, учи да се дете интелектуално и морално развија само по слободној инстинктивној игри и да се треба дечје васпитање ограничити на стварање повољне околине, која ће га потстицати на природну љубопитност, увађати у активност и стављати на расположење средства за учење, удешена за његово доба. На основи ове солуције гради свој систем и методу, коју одмах у пракси аплицира у свом заводу »Сава, Је! Ватађпи« са толиким успехом, да се данас, након 20 година, створише многобројне школе по угледу на први основани институт. Г-ђа Монтесори одржава у Риму интернационалне течајеве о својој методи, које посећују разне народности, да примљену поуку и прикупљено знање посеју по својим државама.

Месеца априла ове године појавила се велика педагошка реформаторка у Паризу, где је примљена, као свуда, са великим оду“ шевљењем и усхићењем, обасута цвећем од малишана француских, који су искупили благодат њезиног новог правца васпитања. уде одржала једно значајно предавање о „Новом детету“,“%) које доносимо ради бољег схватања и упознавања принципа, на којима се заснива ова, по светским савременим психолозима и педагозима, призната метода.

Пред пуном двораном медецинског факултета, скупљених са свих страна Француске, као и странаца разних нација, проговорила је велика реформаторка васпитања, докторка Монтесори:

„Трансформација васпитања је постала свеопшта, она сачињава социјални проблем. Примена наука које су измениле екстеријерни живот, осетно се запажају као помоћ у доба развитка детета. Зато модерне науке, које су везане за васпитање, не интересују само научнике и васпитаче, већ и родитеље и уопште свакога. Сви познају она два стожера којима тежи модерна педагогија, и то: изучавање и формирање личности, да се може дететом управљати према његовим тежњама, склоностима; а друго слобода детета.

Познато је да нова педагогија наилази на велике сметње које мора савладати, она се налази пред мноштвом проблема које треба решити. Проблем васпитања се може упоредити са спољним феноменима, јер произлази од једног незапаженог централног уз“ рока, за који би се могло рећи да почива у потсвести социјалног читавог човечанства.

Наш педагошки рад, сачуван од симптоматичког продужења традиционалног васпитања, следио је нарочити пут истраживања, који му је дозволио да открије централни узрок одакле произлазе дејства досад несводљива. И победом овог узрока сви су проблеми ишчезли. Ови проблеми васпитни, а нарочито они што се односе на личност, карактер, развитак, интелигенцију, имају свој.

#) Га поцуеће едиканоп „Т'ептат поцуеац.“