Учитељ

Ново дете 558

Поред овог новог детета и наставник, који је у саобраћају с њим, следи такође сасвим нову оријентацију.

Није више сила одраслог, већ је постао скроман, удаљује се остављајући слободан пут детету, и настоји умањити своју активност, да дете може увећати своју.

Поставити овај главни оглед, тада није могуће дискутовати о васпитању пре него што се одреди основица расправе: треба знати да ли ће се говорити о детету које је под области силе одраслог, или о детету ослобођеном испод моћи одраслог, и постављено у службу нормалног живота, која му дозвољава да манифестује своје стваралачке смерове.

У првом случају је директни узрок потешкоћа сам одрасли, јер их сам ствара немајући савести, а против истих се бори, и тако се налази у једном лавиринту без излаза, „у шуми неразрешљивих проблема“.

У другом је случају одрасли увидео своје заблуде и поставио се на једну позицију праведнију према детету. Тада налази пред собом лаки пут, осветљен, један нов свет, мирољубив, пун чудеса.

На овом другом путу може се управљати васпитном науком. Концепција ове науке претпоставља, заиста, пронађену истину или откривену и једну ведрину која је пједестал напретка; она тражи вођу сигурног и одређеног који ће бити час метода истраживања, а час контрола могућих заблуда у научном процесу.

Дете се, заиста, развија у својој околини са властитом активности, али су потребна материјална средства, дирекгива, неопходно познавање. Ту је одрасли који ће помоћи у овим нужним потребама. Треба дати и учинити све тачно, да може дете само радити корисно; ако се учини мање, мали неће моћи радити корисно, а ако се учини више него што треба и оптерети дете, поништи се у њему стваралачки нагон. Постоји, дакле, једно савршено ограничење до којег се може допрети, а зове се „праг интервенције“. Ово одређивање бива мало помало све тачније, колико се искуством успева, неким начином, осветлити што тачније размере, који треба да постоје између личности одраслог — васпитача и детета; што ће рећи, ограничити права наставника. Активност се детета развија код непосредно односа са градивом, тј. са научним предметима, који су одређени и постављени детету на располагање. То је особеност која дозвољава решавати проблем стицања културе. Ова се солуција састоји у том да се ограничи интервенција одраслог, затим, да се замени стара настава учитеља са градивом које допушта детету да стиче само нужно знање, према својим властитим потребама развитка. Свако се дете, имајући слободан избор у свом раду, развија према својим стваралачким потребама најдубље и најинтимније, оно напредује у свом знању. Развитак личности постиже се вежбама које воде вишој култури. Наставник остаје у својој улози вође, но он је само помоћ, док се личност развија у раду властитом дечјом снагом. Учитељ 28