Учитељ

392 Књижевни преглед

све оно теоријско знање које је потребно учитељству за разумевање целога питања, док посебни, тј. методски део књиге разрађује целокупно градиво прописано за основну школу почевши од 1—1ТУ разреда, а за школски нараштај од 6—10 године.

У теоријском делу „Методике“ поред многих значајних чланака (Зашто телесно вежбање детета; Какво несме да буде телесно васпитање детета; Циљ телеснога васпитања школскога детета итд. особиту пажњу ваља навратити чланцима: „Животи рад др. М. Тирша“, „Идеологија соколства“, па чланку „Развој и карактеристика телесног васпитања од најстаријег доба до данас.“

У чланку „Живот и рад др. М. Тирша оснивача соколства“ Богуновић с видном љубави и искреним поштовањем говори о великом Чеху и великом Словену. У једној ретком спремом писаној биографији човека који Словенству вреди исто као и Чехословачкој, Богуновић једноставном стилистичком техником, али уочавањем свију момената који су и као ситнице битни по значај човека, износи испред нас као у мрамор исклесан лик др. М. Тирша, па је то, рекли бисмо, у нас најпотпунија биографска студија о оцу соколства. Једнако је пажње вредан даљи чланак „Идеологија соколства“. Ту аутор на широко постављеној бази третира и осветљава идеологију соколства на основу изграђивања људске културе од најстаријих времена до данас. Према његову мишљењу разумети величину соколске идеје и оценити њену важност по развитак човечанства немогуће је, не сегне ли се у прошлост света и не потраже ли се узроци, како то да је било народа који су били и изумрли, као и да је било појединаца којима је нестало покољења“. У ту сврху Богуновић у овом чланку збијено али стварно уочује типове различних култура у различноме раздобљу развијања човечанства и утврђује како је који културни, било национални, било религијски тип утицао на развитак телесни поједине нације или читавога човечанства. Зато он ту говори о античкој, хришћанској и данашњој савременој култури, говори о прогресу што га је у човечанству изводила француска револуција познатом крилатицом: „Џђепаје, ајегпће, есајбе!“, па се даље дотиче питања предратнога соколства и његова васпитног задатка, идеје соколства после уједињења и тако редом док најпосле чланак не завршава личним гледањем на заједнички васпитни рад соколства и школе наводећи неке важне разлоге који говоре за потребу заједничког телесно виспитнога рада обеју институција. Имаде ту важних спољашњих и важних унутрашњих разлога које Богуновић оштро фиксира и на основу њих износи тај заједнички рад школе и соколства око телеснога васпитања детета. Свакако најинтересантнији део овога теоријског дела књиге безсумње је чланак „Развој и карактеристика телесног васпитања од најстаријег доба до данас“. Аутор у овоме опсежном трактату, уз велико познавање ствари потребно за темељно обрађивање теме те врсте, обухвата историјат телеснога васпитања детета од најста-