Учитељ

416 Др. Душан Рајичић

имамо да видимо да ли су за упознавање нашег школског света са новијим начинима наставнога рада довољне информације које им може пружити наша педагошка штампа, тј. наше посебне књиге о реформном покрету и расправе и белешке о том покрету у нашим педагошким часописима и листовима одн. у дневним листовима, или треба у ту сврху предузимати и нешто више»

Јасно је по себи колико велику улогу у стварању одн. појачавању интересовања нашег школског света уопште, а нарочито нашег радног школског света, наших практичара за питања школске реформе игра добра педагошка штампа. МИ нашој се штампи мора приписати у заслугу доста велико интересовање наших школских људи за реформне идеје. Али ако се нашој педагошкој штампи нема ништа особито замерити за досадањи рад у правцу обавештавања, има јој се шта пожелети за будућност. И информативне књиге о реформи и расправе о томе у нашим педагошким часописима више су теориског карактера. Донесу, додуше, наши педагошки часописи и покоји нацрт предавања. Мако међу тим 06јављеним нацртима поред замишљених има и покоје у истини одржано, дакле огледано, покушано предавање у правцу захтева дидактике нашега времена, ипак то није довољно да ближе упозна наш школски свет са реформним покретом. Ближа обавештења о примењивању нових теорија у школском раду могу дати у првом реду они који су тај рад на извору посматрали, тј. тамо где се идеје нове школе већ од дужег времена примењују у пракси, и који су поред изворног посматрања можда и сами чинили покушаје рада по новим начинима под контролом људи који нову праксу добро познају.

По себи се разуме да би за упознавање наших школских радника са наставном реформом кориснија од напрта предавања била сама предавања у духу реформних захтева. Та би се предавања имала у првом реду окушати од стране малочас поменутих изворних познавалаца реформних покушаја или од стране наших наставника који су са реформним покретом упознати из педагошке књижевности, али колико је могућно у присуству првих. И у једном и у другом случају, па и онда кад би таква предавања држана била без присуства изворних познавалаца, после одржаног предавања имала би се развити дискусија о дотичном предавању посебице, а и о таквом начину рада начелно.

Кад се овако што предлаже, обично се од стране оних од којих се у првом реду очекују оваква угледна или огледна прак-