Учитељ

440 Вуј. Петковић

је запета дошла на крај ми је бришемо. Тако смо 3,50 претворили у цео број 350, само сад то нису 3 динара и 50 пара као малопре, већ 350 пара. Исто тако морамо да помножимо са 100 и дељеник, да и њега претворимо у паре. Како се цео број множи са 100, то смо већ имали» — Кад му се допишу две нуле с десне стране. Сад и у дељенику имамо паре. Сад се може делити.

18 д. | св. > 20 л. 182. = (850 18208 : 3581820. : 85 52 70)

|

Колико се свећа добија за ту суму» — Ради вежбања у овоме дати још који задатак. За домаћи рад дати по један задатак са стеаринским и воштаним свећама.

Један ученик се јавља да је видео у радионици како се праве старинске свеће. Допустити му да исприча. Други ученик се јавља да је видео како се праве воштане свеће. И њему допустити да прича. Један ученик пита како се праве парафинске свеће. Објаснимо да се оне израђују у фабрици, али помоћу нарочитих калупа и брже и лешнше него што се израђују стеаринске свеће.

Кад мајка ради увече неки посао према свећи, ко јој држи свећуг Да видимо да ли свећа може сама да стоји. Усправи је, Милане! — Гурни сто, Стојане! — Чим се сто додирне свећа падне. Усправи, Петре, краћу свећу! — Гурни сад сто. Свећа теже пада. Још мања свећа чвршће стоји. Али се од ње не види довољно, јер је мала, па не шири светлост тако далеко. Шта мора мајка да ради» Петар се јавља и вели: „Сад сам се сетио, моја мајка загреје доњи крај од свеће, те мало омекша, па је залепи за сто и тако стоји док она ради“. — Да покушамо то и са овом нашом свећом. Испод доњег краја свеће држимо запаљено палидрвце. Свећа омекша и лако се залепи за сто. Видите, сад свећа стоји, додирни "је Милошу, само мало, да видимо шта ће бити! Свећа одмах пада. — Најбоље је да је неко држи док мајка ради. — Да видимо како то изгледа. Узми, Живане, свећу у леву руку, па је држи! Како изгледа Живанова рука у којој је свећа» — Шупља као каква цев. — Па шта би било најбоље за свећу» — Нека цев. — Дабоме, само та цев морала би бити утврђена доле за неки тањирић, јери сама цев не би могла да стоји и да држи свећу. — Добро, али кад свећа у цеви гори, шта би било од свеће» — Постајала би све мања и светлост не би могла да се шири далеко. — Шта би онда било потребно да има у цеви» — Једна справа која би подизала свећу увис. — Дабоме, ево ја сам вам донео једну такву направу за свећу. Шта је овог — Свећњак. — Опиши га, Милораде! Светњак има широко округло дно да не би пао и да би у њега па-