Учитељ

450 Вуј. Петковић

вила о новом Југословенском учитељском удружењу. На том Конгресу је „Учитељ“, дотадашњи орган србијанског Учитељског удружења, проглашен за орган Југословенског учитељског удружења. Прва свеска таквог „Учитеља“ изашла је јануара 1921 г. Уводни чланак у тој свесци био је „Учитељ херој“ од Даворина Трстењака, хрватског учитеља и још из ранијих времена борца за наше народно уједињење. Тако је „Учитељ“ за својих педесет година живота имао три прекида и 44 ефективне године излажења.

За време од 50 година од кад је „Учитељ“ покренут, историја његова бележи знатан број најистакнутијих учитеља као уреднике његове. Први уредник „Учитеља“ био је Никола Р. Поповић. После њега дошао је Милош Велицки, па Риста Стојаковић, Лаза Обрадовић, Драгутин Топлица, Коста Петровић. Дим. Ј. Путниковић, Димитрије Ј. Соколовић, Никола Чолаковић, Ђорђе Којић и Михаило М. Станојевић.

Све до покретања „Народне просвете“ — 1920 г. — другог учитељског листа, „Учитељ“ је био једини заступник учитељских и школских интереса. Он се борио за остварење учитељских и школских жеља и за све оно што је било добро и корисно за учитељство и школу а противу свега онога што је ометало школске и учитељске интересе. Све до 1920 г. у њему су излазили и чланци, који су се бавили питањем школске политике и учитељског права, како би се личност учитељева што више уздигла за општу народну корист. Од 1920 г. та је дужност пренесена на „Народну просвету“, која је и покренута баш због овог рада.

„Учитељ“ је поред тога за све време свога излажења доносио као што и сада доноси чланке из теоријске и практичне педагогике ради обавештавања учитеља о стању педагошке науке и ради личног усавршавања њиховог. Више него ико „Учитељ“ је урадио да се са савременим педагошким покретима и правцима који су се у току времена појављивали и мењали упознају и наши наставници основних школа.

„Учитељ“ је радио на доношењу нових школских закона и. "нових модерних наставних планова и програма на тај начин што је доносио пројекте и мишљења за ове и надлежнима скретао пажњу на оно што је у том погледу најбоље. „Учитељ“ се при том руководио савременим стањем науке и практичним потребама као и захтевима који су излагани у резолуцијама учитељских скупштина.

За све време свога излажења, до појаве „Народне просвете“ „Учитељ“ је доносио опширне извештаје о раду како Главног одбора учитељског удружења, тако и учитељских скупштина и учитељских зборова. Покретањем „Народне просвете“ рад је, као што смо напред истакли, подељен и „Учитељу је остао искључиво стручни део тј. стручно обавештавање и усавршавање учитеља.

За време од оснивања до педесетогодишњице његовог првог броја „Учитељ“ је успео, да за своје сараднике прикупи писце и. раднике међу учитељима од Триглава до Ђевђелије, и не само