Учитељ

470 Књижевни преглед

ријер у овоме питању потпуно могу разумети а да се у оригиналу не читају.

Само то па је вредност ове књиге толика да је треба читати. Али да дамо пишчево мишљење о питању које у овој књизи третира. Он мисли да је питање комплексног метода још спорно. Он на пример, мисли да у свакој школи постоји идеја комплекса али се под том идејом разумеју разне ствари. Зато се он напреже да аналише и изнесе право значење речи: „метод“ и „комплекс“ и долази до закључка о коме можемо мислити како умемо, али га пре свега ваља знати. Ево тога закључка.

Под комплексним методом, вели он, ми разумемо не шаблон, кога учитељ који га се придржава, треба да примењује из дана у дан, из задатка у задатак, и не случајни начин, који се може искористити, то не. Комплексни метод ми разматрамо, као образовни пут рада, као општу мисао, којом се ми руководимо при стварању дидактичког процеса. У овоме практичном раду ми у свакоме поједином случају морамо узимати у обзир услове, који специјализирају општу мисао: у једним случајевима један радни дан или један задатак може се удесити по принципу комплексности, у другим он може и не бити такав, па ипак ми смо у праву назвати свој начин рада комплексним, ако само у нашем раду у целини лежи и јасно се осећа принцип комплексности.

Много се спори о томе, на што се односи појам комплексности: на распоред матаријала, или на сам процес обучавања. Неки, Као што смо горе видели, сматрају, да може бити комплексног распореда материјала, а не метод образовног рада с децом. То није тачно.

Прво, избор и распоред материјала за рад с децом не могу бити оштро одвојени од процеса образовног рада с децом. Ми их двојимо само због тога, што су они у процесу учитељевог рада више или мање хронолошки одељени: прво иде избор и распоред материјала, па после сам процес рада с децом. Но фактички ова два акта у учитељевом раду имају један исти циљ. И кад говоримо о комплексности у организацији и избору наставног материјала, ми тим самим претпостављамо и одговарајући метод рада с децом. На тај начин појам комплексности односимо и на једно и на друго. ;

Друго, греше они који појам метода односе само на процес образовног рада. Распореду градива потребан је метод исто тако као и самом процесу обуке. Комплексни метод и јесте баш такав појам, који се односи подједнако и према распореду градива и према самом процесу рада с децом. И једно без другога овде је бесмислено. Комплексни метод је општи руководећи принцип, којим се ми руководимо у сваком своме педагошком раду како код куће, кад вршимо избор градива, кад планирамо свој рад, кад се спремамо за предавање, тако и у школи, кад непосредно радимо с децом.