Учитељ

478 Хроника

фесор Универзитета у Загребу, др. Драгослав Јовановић, редовни професор Универзитета у Београду, др. Михаило Илић, редовни професор Универзитета у Београду, др. Сигисмунд Чајковац, редовни професор Више педагошке школе у Загребу, др. Отепан Босанац, ректор Више педагошке школе у Загребу, Недељко Дивац, редовни професор Више педагошке школе у Београду, Бошко Бошковић, директор гимназије у Београду, Стеван Мусулин, директор класичне гимназије у Загребу, др. Коста Кремановић, директор гимназије у Сарајеву, Димитрије Премовић, директор гимназије у Битољу, Даринка Јаношевић, професор гимназије у Београду, Фран Јеран, професор гимназије у Љубљани, Стева Марковић, директор учитељске школе у Сарајеву, Глигорије Хаџи-Ташковић, директор учитељске школе у Крагујевцу, архимандрит др. Симеон Поповић, ректор православне Богословије у Призрену, др. Иван Касандрић, ректор централног богословеког семеништа у Оплиту, др. Шакир Сикирић, в. д. директора шеријатске судијске школе у Сарајеву, Јездимир Милинковић, управитељ грађанске школе у Сомбору, Јосип Рукавина, наставник грађанске школе у Загребу, Светолик Аврамовић, управитељ основне школе у Београду, Ђура Логомерац, учитељ основне школе у Загребу, Иван Димник, управитељ школе у Љубљани, Вујица Петковић, учитељ основне школе у Београду и Дамњан В. Рашић управитељ основне школе у Београду.

По новом Закону Главни просветни савет има претседника, потпретсеедника и 85 чланова. Сви се они постављају на три године Краљевим указом на предлог Министра просвете. Сви се послови који спадају у круг рада Главног просветног савета, решавају у пленарном или сталном већу Главног просветног савета. Пленарно веће састављају претседник, потпретседник и сви чланови Главног просветног савета, а стално веће: претседник, потпретседник и 15 чланова. Ових 15 чланова сталног већа одређује Министар просвете између чланова пленарног већа, водећи пре томе рачуна да у сталном већу буду заступљене све врсте школа и просветних устанева на које се Главни просветни савет односи. Претселник и потпретседник морају стално боравити у Београду. Стално веће сазива се редовно месечно бар једаред, а пленарно најмање двапут годишње, али према потреби могу се састајати и више пута. Овим новим законом о Главном просветном савету замењен је ранији закон, који је важио од 1886 године и по коме су учитељи могли бити само ванредни чланови.

Чланови сталног већа Главног просветног савета. — Господин Министар просвете одлуком својом П.бр. 1048 од 14 јануара о. г. одредио је за чланове сталног већа, Главног просветног савета ове чланове пленарног већа: те. др. Владимира К. Петковића, редовног професора Универзитета у Београду, који је указом Њ. В. Краља постављен за претседника Главног просветног савета, Јеленка Михаиловића, директора Сеизмолошког завода у Београду, који је Указом Њ. В. Краља постављен за потпретседника Главног просветног савета, Косту Оретеновића, Драгослава; Ђорђевића и Момчила Милошевића, начелнике Мин. просвете, др. Ивана. Касумовића, начелника. Просветног одељења Краљевске банске управе Савске бановине, др. · Јовипа Мази, начелника Просветног одељења Краљевске банске управе Дравске бановине, др. Владимира Ћоровића, редовног професора Универзитета, у Београду, др. Драгослава Јовановића, редовног професора Универзитета у Београду, др. Степана, Бованца, ректора Више педагошке школе у Загребу, Недељка Дивца, редовног про– фесора Више педагошке школе у Београду, Бошка Бошковића, директора гимназије у Београлу, Степана Мусулина, директора класичне гимназије у Загребу, Стевана: