Учитељ

Теорије о постанку халуцинације 591

види белоћу зида на ономе месту, које је тај црвени крст заузео. :2)

Да су халуцинације само специјалне врсте снова зато се могу навести ови докази: 1. Неоспорно је да визуелне — одн. акустичке слике снова могу имати и индивидуе код којих је оптички одн. акустички нерв атрофиран доцније у току индивидуалног живота. Међутим слепоређени не могу никада имати визуелне, —- а глуворођени акустичке снове. Слепорођеном се визуелни, — а глу“ ворођеном акустички доживља ји ни у сну не јављају. То исто важи и за појаве халуцинација. Психопатолошка испитивања су утврдила да се оптичке халуцинације код слеп порођених, а акустичке код глуворођених никада не јављају, док се код индивидуа, чији је оптички одн. акустички нерв доцније разрушен, могу понекад јавити. 2. Слике снова могу се поделити у две главне групе. у прву групу спадају они снови, који су у тесној вези са нашим мислима, претставама, и потребама, док другу групу сачи они свови, на чији садржај ни најмање нисмо мислили, који су нам дакле потпуно страни и ненадани, као и они који потичу из наших несвесних жеља и потреба. Томе слично, као што смо видели, деле се и халуцинације на два главна типа: први тип чине оне халуцинације, које су у непосредној вези са претставама халуцинанта, док халуцинације другога типа нису везане за претстве, мисли и жеље индивидуе. 3. Познато је да се сан може произвести и вештачки помоћу опиума, хашиша, хлороформа и других наркотичних средстава. Утицајем ових наркотичних средстава могу се изазвати и халуцинације. Тако на пр. немачки научник Штрикер вели да када с времена на време попије малу количину спиума и затвори очи, види у стању > уцинације разне прилике, којих се и доцније врло добро сећа.)

Има психолога који сматрају да се халуцинације зато не могу убројати у свет снова, јер сновима недостаје она чулна живост која чини једну од најбитнијих ознака сваке халуцинације. Истина ми не можемо са апсолутном сигурношћу а да слике снова располажу са истом чулном живошћу кас и реални психички садржаји из простог разлога „што снове и стварне опажаје никада у исто време не можемо имати, те се према томе једно с другим не могу упоредити. 1") Али околност што понека лица имају толико живо сећање на своје снове да често нису начисто стиме, да ли су то доживели у сну или на јави, као и чињеница да постоје индивидуе, које продужују своје снове у полубудном стању, говоре да се чулна живост и сновима мора придати. Да слике снова располажу истом или сличном чулном живошћу као и халуцинације показују и снови Кандинског, које је он имао за време своје пси-

а.

ка : жељама

12) Розсћ Јепб: Гејк! јејепзерешк ез (егтезхе к, 1915, с. 15) 5. бшскКег: Раћћојодје, с. 540. 1) К. бојавјејп, цит. дело, с. 49.