Учитељ

М. Ђ. Милићевић као педагог 509

У меке конференција с Министром о реформи школској: да ли да остану гимназије и реалке или да се које од тога укине и које: да ли мале реалчице да се претворе у занатлиске школе»

Онако на брзу руку могу рећи: мане наших школа не долазе од уређења, него од онога, што је у њима душа — од наставника и наставних метода. За 18 судова имамо целу школу права, а за 30 средњих завода не прочита се нигде ни једна лекција из педагогије... Помозите да предавачи добију педагошку спрему.

Мени се чини да смо ми и до сада нашу школу споља унапређивали а не изнутра. Ми нисмо најпре осећали потребу па јој тражили сходног подмирења, него смо преведеним законима, упутима и књигама налепљивали много што-шта чему се у земљи не појима разлог.“ (Под 12 фебр. 1872).

Милићевић је, као богослов водио рачуна и о цркви. Као педагог он је и од ње тражио да васпита верне. Зато вели у „Успоменама““): „Бејах на вечерњу у Митрополитској цркви. Беше Митрополит, (Мин. просв.) Матић, Пецић, Јовшић и др. Баш је срамота, шта се чини од лепог нашег црквеног певања. Да побегне човек, као од (један незгодан израз) и Митрополит се чуди што свет не иде у цркву.“ (12 фебр. 1872).

Милићевић је и сам осећао, како је тежак а узвишен позив учитељски и како га он и, поред све добре воље, није у стању вршити и сам себе за то кори, па вели“)

„Данас сам први пут остао сам међу децом, па видим да су ме оставила својства стрпљива васпитача. Већ сам према њима показао се како никад нисам. Ја бих био рђав васпитач у практици. Не могу да чекам док резултат дође. Да ми је све да се одмах увиђа и да дегс поступа како поступам ја матор. (12 1Х 1871).

Осуђивао је и исмевао све ружно и неприродно, сав механизам и бубање, па на једном месту „Успомена“ вели“)

„Свратих у основну школу на Теразији и ту нађох да је госпођица Паулина, учитељица ЈУ разреда задала ученицама да науче напамет од 1—37 стране из српске граматике!...

Настојећи много да се народне школе подигну на већу висину и бринући се и списима и службено да учитељи имају бољу спрему Милићевић ради доста и на организацији учитељског удружења и његових скупштина и зборова, као и на оснивању ђачких фондова и о томе пише и извештава редовно у својој „Школи". У том правцу он се заузимао и за држање једне учитељске скупштине у Београду. Врло занимљив али безуспешан његов разговор са

5) С. књ. гласник, јула, 1981. %) Успомене, С. књ. гласник, јули 1931. 7) Успомене.