Учитељ

912 Илија П. Опачић

као његов велики радник и борац за његово добро, као творац читалачке публике, као велики учитељ и просветитељ наш, као пример великога самоука, као проповедник рада, воље и енергије, као достојан следбеник и настављач рада Светога Саве, Доситија и Вука.

НАСТАВНИ РАД

Цртање у активној школи

од Илије П. Опачића, професора Учитељске школе у Петрињи

Важност цртања у основној школи

Данашњој се школи с правом приговара да је одвише интелектуалистичка, да негује само интелектуалну страну код детета, а занемарује осећања, која по својој важности треба. да заузму прво место. Осећања су управо она сила која човека покреће на рад; она су покретач воље и зато их не смемо занемаривати.

У нашим се школама највише занемарује неговање естетских. осећања и уопште се придаје мало важности естетском васпитању. Има томе више разлога. Један од тих разлога је тај; што се у великом броју наших школа без љубави обрађују баш они предмети помоћу којих можемо највише будити код деце естетска осећања. То су: цртање, певање, моделовање и ручни рад.

Пустићемо засад по страни певање, моделовање и ручни рад,. па ћемо се задржати само код цртања.

Заиста нема у основној школи предмета код ког би дете имало више прилике за стварање и за самосталан рад као код цртања. И то већ од првих дана кад пође у школу. Ма о чему год ми деци-говорили, дајмс им увек прилику да то и цртају; тако ће она сваку ствар боље запамтити, а уједно ће коригирати своје грешке опажања. Наравно да је цртање и за учитеља најбоља контрола, да ли су деца неку ствар добро схватила или нису. —

Задаћа је цртања да дечје стваралачке способности, дечја осећања и претставни живот, дођу несметано до слободног сликовног изражаја. Нема душевног рада који у цртању не би дошао до изражаја. У првом се реду развија и уасвршава чуло вида, за које знамо да прима око "/,, свих импресија које долазе споља на наша чула; изоштрава се способност дечјег запажања, а да оно то и не опази, јер цртање носи карактер игре; особито се развија стваралачка машта, а данас је утврђено да нема занимања где човеку не би требала добро развијена машта.