Учитељ

540 Милош П. Павловић

такође је у програму наставе ручног рада ових последњих година наставног рада. Излишно је доказивати, да је деци тај посао одлично средство за насладу и уживање, слично уживању, које девојчицама доноси рад у кухињи.

Главни циљ је, дакле, и наставе ручног рада и цртања у америчким школама: оспособити ученика за доцнији практичан живот, јер са тим данас, сваки Американац, који себе васпитава кроз практичан рад за практичан живот, веома много рачуна. ке жели се столар, нити књиговезац или кухарица, шваља, као занимање — већ се настојава и жели, да школа ручним радом оспособи дете за практичан живот у животној заједници, да осети вредност рада као услов живота, да му рад у животу буде цео смисао живота и свеколиког делања.

У оваквом схватању вештина у америчким основним школама, назиру се реформаторске идеје познатог реформатора-педагога Јоћпа Пезеуа, које су знатним делом истакнуте у његовом дблу „Демократија и васпитање“, у коме он истиче да ће се „школска пракса изопачити у пусту емпирију и претворити у обичну рутину, ако се њезини циљеви и методе не одуховљавају оним далеким и симпатичним разумевањем њезинога положаја у животу“) Он нарочито у свом реформаторском послу истицаше, да све што се ради и на чему се обавља ручни рад, мора имати у првом реду васпитно и социјално значење. „Ручни је рад посвећен стицању знања, посвећен образовању, јер он са свим оним материјалним објектима, формама и средствима, као и социјалним установама везаним за њега, даје у ствари само обиље градива и побуда, којим ће се ученици забавити на својим школским састанцима =) Он непоколебљиво вероваше, да се учити може једино радећи.

У великој мери се, у изложеном програму и начину обраде ових наставних вештина, виде и утицајни и распрострањени наставни и организаторски школски принципи творца Далтон-плана, Нејепе Раткћиваћ, која истиче формирање ученичких лабораторија и радионица (5прјесћ гоотов) у којима се ученик упућује на самосталан индивидуалан а и социјалан рад. Отуда данас појава баш у Америци, која све више осваја, да учитељ треба да стручно и научно познаје само један предмет, јер се тако може најбоље потпуно увести у систем рада једног предмета и науке, владати стручно његовим градивом и да у школи може пронаћи и учинити све, што је неопходно, да с тим предметом успешно оперише и влада и образује своје ученике.

Несумњиво је, да ова метода Далтон-плана у суштини својој претставља потребу да образовање ученика мора почети од саморадње, да би се ученик радом васпитао за самосталан про-

2) Н. н. м, стр. 38.