Учитељ

Душевни живот у светл. савремене психопатологи је 649

сукоба између нагонских снага које су наслеђене и моралних снага које су се под утицајем васпитања једне особе развиле у њеној души. Из тога јасно излази, да и васпитна теорија, па дакле и васпитна пракса морају нарочиту пажњу да поклоне правилном и хармоничном развијању нагонских и моралних снага код васпитаника. Јер као што горњи примери показују неуротична обољења имају строго узев своје порекло у погрешном васпитању. Отуда савремени претставници психопатологије истичу с пуним правом тесну везу између медицине и педагогије. Као што је медицинару потребно да познаје проблеме васпитања, тако је педагогу потребно да познаје теорију о психопатолошким појавама").

Из тих разлога у науци се данас поклања нарочита пажња тим двема странама нашег душевног живота: развићу нагона и развићу етичке свести. Ипак засад још немамо позитивних и опште признатих резултата по тим питањима. Зато ћу вам засад само рећи како су ови проблеми постављени и у коме се правцу креће научна дискусија по њима. Што се тиче питања о нагонима оно гласи овако: да ли постоји у нашој души једна нагонска снага, која се може сматрати за пранагон у томе смислу, што би се из њега могли извести сви остали нагони> Ако постоји такав пранагон, онда је питање, када се у онтогенези почињу јављати први знаци те нагонске снаге, и како се из њих развијају остале нагонске силе у намаг Што се тиче проблема генезе моралне свести питање се поставља овако: када се дете у своме индивидуалном развићу оспособљава, да схвати смисао етичких норама; да ли се у исто време дете оспособљава и за то, да призна важење тих норама, да их усвоји и да им се у своме делању потчини»

Што се тиче питања о онтогенези нашег нагонског живота, научна дискусија по томе питању креће се углавном око теорије коју је по томе проблему поставио генијални оснивалац психоанализе, Вама познати Сигмунд Фројд. Ви углавном знате да нас он учи овим двема стварима: 1) да сексуални нагон игра врло важну улогу у нашем душевном животу, и 2) да се први знаци те нагонске снаге јављају у најранијем детењству. Ова његова учења, а нарочито ово учење о инфантилном сксуалитету, изазвала су бурну дискусију у науци. Пошто обично у таквим дискусијама учествују и звани и незвани, то су из ње поникла понека наопака схватања Фројдових учења. Тако се на пр. тврди, да је Фројд пансексуалиста, тј. да он хоће све нагонске снаге нашега духа да изведе из једног јединог нагона, из сексуалног нагона. То није тачно. Фројд изрично учи да се морају разликовати две врсте нагона: егоистички и сексуални нагон. Ево шта он сам о томе вели: „Ми бејасмо шта више пошли од тога, што смо строго одвојили две врсте нагона: егоистичке нагоне, тј. нагоне смрти, и сексуалне нагоне тј. нагоне живота... Наше учење било је од самог почетка дуалистичко, и оно је такво данас више него икада раније 1, Чак ни у теорији неу-

13) Види о томе: А. Адег, н. н. м. ст. 284. У вези с тим: Предговор који је С. Фројд написао за дело О. Пфистера: „Пеиханализа“. 1) 5. Егецд, безаштене сећи еп, Ва. М! ст. 245.