Учитељ

Животна заједница 655-

Деоба органског света на врсте и на више категорије (родови, породице, редови, класе, кола) има квалитативан карактер, пошто се таква, систематска подела, заснива на сличним и различним особинама живих бића. Подела живог света на животне заједнице, међутим, има и квантитативан карактер, јер поред тога што у свакој таквој заједници живе одређене врсте, одређен је и број врста и број индивидуа појединих врста једне животне 3аједнице. У томе је основна разлика између систематских категорија, које нису никакве конкретне стварности, и биоценоза, које: су потпуни животни реалитети. Одиста, шта се тиче једног београдског врапца — врабац који живи у Берлинуг Али је поуздано да се београдских врабаца тичу и биљке, и коњи, и мачке, и људи, и сва друга жива бића у Београду! И појам „човечанство“ са биоценотичке тачке гледишта потпуно је празан.

Ма колико то изгледало чудно непосвећеном читаоцу, и човек живи у животној заједници са другим живим бићима, и у зависности је од њих, као што те друге органске врсте зависе у многоме од човека. Човек је необично моћан фактор оних биоценоза чији је члан; али је ипак зато зависан члан, као и сваки други члан биоценозе.

То се нарочито јасно види тамо где човек, нецивилизован,. живи у слободној природи, у сталној „борби“ са њом. Можда је најлепши пример биоценозе са таквим примитивним човеком животна заједница поларних Ескима у северном делу Гренланда. То је најмањи народ уопште: садржи само око две стотине педесет душа; и у исти мах народ који живи најближе Северном Полу. Укупан број Ескима који живе у другим пределима износи око четрдесет хиљада. Поларни Ескими живе у суровој, хладној поларној зони, готово стално на снегу и леду, одвојени од свега осталог човечанства. Они живе у заједници са једним поларним светом живих бића, са поларном врбом, поларним јеленом, зецом, лисицом, белим медведом, са својим псом, са небројеним птицама на обали мора, у коме је морска крава, морски пас и разна риба. И вековима већ број Поларних Ескима се није променио, што је нарочито карактеристично. Они су у потпуној зависности од свих наведених живих бића која им дају материјал не само за храну него и за све домаће потребе. Кошуље праве од птичије коже, чамац, колибу и бунду од других кожа, а прозоре од осушеног црева од силискина. Милиони птица ђубре обалске пределе који се зазелене само у кратко летње доба, и ту налазе храну зец и јелен, без којих се не би могли Ескими одржати. Ни без паса се не би они. могли одржати, а псе хране месом морске краве... У том кругу се одржава живот Поларних Ескима. — Али човек може, посредно, чак и у своме облику зависити од неког члана биоценозе. На пример племена Црвенокожаца у централним равницама Северне Америке разликовала су се међу собом у разним расним особинама. Али кад је тамо уведен коњ, као нов члан биоценозе, Црвенокошци“