Учитељ

656 Др. Боривоје Д. Милојевић

у почели живети номадским животом и њихова многобројна селења су учинила да су се племена измешала и да су се многе расне разлике између њих брзо изгубиле.

И цивилизован човек живи у животним заједницама са разним врстама биљака и животиња. Човек, управо, није никад изишао из тих заједница, него су се заједнице мењале, мењали су се и чланови њихови док од дивљих животиња нису постале домаће животиње, и од дивљих биљака културне биљке. Но поред њих у биоценози са човеком су и остала жива бића. Ако понека врста престане интересовати човека са којим живи у биоценози, њена пропаст постаје неизбежна. То је судбина коју сад преживљује коњ на многим местима где га човек замењује машином. Из захвалности према том члану биоценозе, који је човеку учинио небројене услуге, човек одмерава снагу својих машина „коњском снагом“. И на извесним местима то је већ једина успомена на једног ишчезлог члана животне заједнице између човека и домаћих животиња!

П

Један од најтежих проблема у вези са животном заједницом, то је одређивање њених граница. Где су границе једне биоценозе> Тде су границе њеног биотопа>» '

У извесним случајевима поједине биоценозе се мање или више јасно ограничавају. Једно језеро, један поток, једна шума, садрже по једну биоценозу и претстављају по један биотоп. Најчешће су зелене биљке те које ограничавају биоценозе, јер им је потребна светлост. А светлост није и не може бити равномерно распоређена. Тако је и на сувом, тако је и у води, кроз коју светлост не продире подједнако до свих дубина.

И на планинама постоје јасно одељени хоризонтални слојеви: „лишћари, четинари, ниске биљке и трава, што зависи и од светлости, и од других услова. Засад је, међутим, још недовољно испитано које су животиње карактеристично везане за те поједине хоризонталне слојеве обележене биљним светом.

У извесним случајевима могу се границе појединачних животних заједница одредити помоћу такозваних карактеристичних врста. На пример тетреб је карактеристичан за биоценозу четинарске шуме, фазан за шуму лишћара, препелица за животну заједницу житног поља. Али ни издалека све биоценозе немају карактеристичне врсте! Шта више, врсте које су карактеристичне за извесне пределе могу се наћи и у другим пределима. Планински пауци могу се наћи и у равницама, истина у необично малом броју, понека индивидуа само, — али ипак. Значи: за сваку биоценозу је карактеристична не само нека врста, него и густина, простије речено већи број индивидуа извесне врсте него што је број индивидуа исте врсте у границама других биоценоза. И из тога се види