Учитељ

680 Т. Михаиловић

Ручни рад у основној школи

од Т. Михаиловића, школ. надзорника у Земуву

Кроз дуги низ векова физички рад је био терет, понижење и срам у друштву. Познате су кастинске поделе у државама старога и средњега века, кад су физички рад и ропство били једине одлике масе народне. Један незнатан део грађана у старим државама: властела, племство и свештенство, имао је право на школско образовање, док је физички - радни народ био недостојан и лишен тога духовног рада. Поступно, тек свестраним друштвеним развојем и еволуцијом државног уређења, некад потцењивани и презирани физички рад, све више је доказивао свој благотворни утицај у животу и стицао све веће поштовање, док није данас, правилним схватањем, добио потпуно признање као неопходно и позитивно средство првога реда у васпитању, по чему је уведен у народне школе.

Савремена наука о васпитању истакла је врховни задатак, који више није споран. Он је јасно изражен: у буђењу, развитку и снажењу моралне воље; а њене основне елементе налазимо урођене у природи човека од самог његовог рођења. Дечја активност, која је првобитно несвесна, манифестује се спонтано, у бесциљним покретима појединих делова тела. То је природан, првобитни облик воље, на коме се заснива даљи њен развој. Ако би у школско доба принудним дисциплинским средствима гушили ове природне потребе у деци, одузели би сваку могућност развијања активности, што значи, да би се спречавао ток најздравијих телесних и духовних животних струја, које воде реализацији истакнутог васпитног задатка; значи исто што и вештачким омотима и другим средствима задржавати и сузбијати развој пупољака у цвеће.

Ову урођену диспонираност ка физичком раду, као здраву базу за даље утицање, увиђали су и педагози старијег доба и тежили, да јој разним начинима и према различито истакнутим циљевима, изађу у сусрет у школи. Тако су, из васпитних или практичних разлога, захтевали завођење ручног рада у школи: Лок, Русо, Песталоци, Фребл и Хербарт; а крајем прошлога века он се заводи и у нашим школама.

Из истих елемената, на којима је заснована потреба ручног рада као наставног предмета, коју су истакли педагози старе школе, поникла је основа, на којој се развија принцип радне наставе, који се простире на све наставне предмете. Зато ручни рад има пуног васпитно-научног и практичног оправдања, да постоји као предмет у основној школи. Јер при стварању појединих објеката, активни су сензитивни и моторни живци, а њихово систематско вежбање има за последицу усавршавање и развој њихов као и цен-