Учитељ

Ручни рад у основној школи 681

тралног живчаног органа (мозга). Исто тако у покрету су руке, које режу, месе, глачају, изводе поједине облике и систематским вежбањем у томе, стичу једну позитивну способност у техничком погледу.

Као чуло пипања на рукама, тако је и око у сталном покрету, у процењивању димензија, облика, величине, правца и односа појединих делова и целих објеката.

При ручном раду и душа није пасивна. Постоји осећање као тежња за тачношћу; осећање као жеља, да дело има естетичких особина, и осећање као амбиција, да се дело допадне другима.

При моделовању, резању, женском везу и изради многих ручних радова, важна је још психолошка чињеница, што се у све детаље уноси и вежба пажња, која је тежиште и извор целокупног нормалног духовног живота и усавршавања.

Мишљење, у вези са расуђивањем и доношењем закључака о правилности рада — исто тако су духовне радње, које се при ручном раду појављују и вежбају.

На овај начин личном израдом предмета, појмови и претставе дечје постају јасни и трајна својина њихова, јер је тако известан појам или идеја постала нешто конкретно, постала је дело, које је произишло утрошеном сопственом телесном и духовном дечјом снагом, чиме је за дело везан један део живота њихова. При самој изради ручних радова има више психичких момената од особине вредности за појаву и јачање активности и прво изграђивање битних особина карактера. Јер наставник, апелујући на изазивање што веће ученичке самосталности при раду, одобрава њихово слободно опхођење, слободно исказивање мисли и запиткивање и ствара услове за ученичку самосталну оријентацију при раду, самосталне предлоге за избор рада, самосталност при изради предмета и самосталност у исказивању особина и вредности целине и појединих делова као и њихових односа у објекту, који се израђује.

На овај начин ручни рад постаје извор, из кога се све јаче појављују млазеви дечје активности, коју наставник, сводећи свој утицај на минимум, упућује правилним каналима; а овим поступком, по свршеном раду, пробуђено је у школске деце унутрашње задовољство и пријатност, а тиме и снага за даљу акцију, за даљи рад и стварање, а то је појава воље, што и јесте задатак целокупне наставе и васпитања.

Имајући стално пред очима овај чисто васпитни задатак целокупног наставног градива у основној школи, објекти ученичких ручних радова морају бити само такви, при којима се једновремено вежбају и усавршавају духовне и физичке способности. Ово је први и најважнији захтев основне школе као васпитног завода, а споредан је онај, који се поставља са гледишта практичног живота, по коме би се ученици упућивали на корисне занатлијске ра-