Учитељ

644 Др. Никола М. Поповић

речи и неспособност разумевања изговорених речи, премда су и Броков и Верников центар у кортексу потпуно здрави. То се јасно види код оних хистеричних особа које поред матерњег језика говоре и друге стране језике. Дешава се наиме да такве особе изгубе способност да говоре и разумевају свој матерњи језик, док се страним језиком и даље потпуно правилно служе. Очевидно је дакле да су код таквих особа и Броков и Верников центар потпуно здрави, јер би оне иначе онеспособиле за говор и разумевање свакога језика. Из тога опет јасно излази да узрок једне такве парализе мора бити чисто психолошки. На основу те и других таквих појава један савремени психопатолог изводи овај закључак: „Ја тврдим“, вели он, „да лезија хистеричних парализа мора да буде потпуно независна од анатомије живчаног система, јер хистерија се у својим парализама и другим сво ЈИМ манифестацијама понаша тако, као да анатомија не постоји, или као да она о њој ништа не зна“).

Постоје и други симптоми хистеричних обољења, који не могу имати органске узроке, већ опет чисто психолошке. То су тако звана психогена слепила и психогена глувила. Има наиме особа које онеспособе да виде или да чују, премда су им чулни орган за вид, одн. слух, као и одговарајући центри у кортексу потпуно здрави. Дозволите ми да Вам наведем закључке до којих на основу таквих појава долази један други од савремених психопатолога: „Симптоматологија хистерије“, вели он, „јесте пуна анатомских немогућности. Једна дама, која услед једне хистеричне афекције беше потпуно изгубила свој слух, имала је обичај да често пева. Једном пак приликом, управо кад она певаше једну песму, њен лични лекар седе неприметно за клавир и узе је тихо пратити; при прелазу од једне строфе ка другој лекар тренутно измени висину тонова, те дотична пациенткиња, иако не чује, апак се поведе за њим, те настави певати у новој висини тонова. Дакле: она и чује и не чује. Сличне форме показују и форме хистеричног слепила: Један човек пати од тоталног слепила. У току лечења њему се поврати вид, али изнајпре, и то за дуго времена само парциелно, наиме он је за то време био у стању да види све, осим људских глава; особе из своје околине оч види, али њихове главе не види. Дакле: он и види и не види. На основу великог броја таквих искустава одавно се већ увидело, да само душа дотичних болесника не види, одн. не чује, а да је иначе функција чулног органа у реду “).

Тако стоји ствар са симптомима хистерије и њиховим узроцима. Ове нам чињенице јасно говоре, да је хистерија по природи својих узрока психогена, тј. да чисто психолошки узроци утичу на физиолошке функције органа, чиме се потврђује онај принцип, који сам у почетку формулисао, наиме да функционална стања наше психе И

8) Паул Брока, француски лекар, рођ. 28 јуна 1824, а умро 9 јула 1880, 48. Бгеџд, н. н. м. стр. 284—285.

5) С. 6. Јипг, Паз Опђемич(е 1т погтајев цпа Кгапкеп Зее!епебеп, ст. 16.